DrenikNet

Korisnički servis

KORISNIČKI SERVIS

Vest

Vesti

OSMIŠLJAVANJE DEČJE SOBE UVEK JE IZAZOV

16.05.2019.




Postoje mnogobrojne ideje za dizajniranje dečjih soba. Mi vam predstavljamo nekoliko. 1.BELI ZIDOVI NAGLAŠENI ŽUTOM Šema boja vode i povetarca s žutim naglaskom odgovara i dečacima i devojčicama. Jedan valovit zid razbija belinu ostalih zidova; na njemu uramljene slike deluju jednostavno.

Plave moderne police dobro pokrivaju veliku belu zidnu površinu, a klasična stona lampa „Tolomeo“(Artemide) širi prijatnu svetlost u celoj prostoriji. 2. SVETLO I ZABAVNO Druga neutralna šema su sunčana oranž i bela boja s hladno plavim detaljima. Nekoliko drvenih elemenata daje crticu sofisticiranosti – upravo zgodno za adolescente. Za fensi stolom stolica na točkićima bez naslona što je odličan podsticaj da dete sedi uspravno. 3.DEČJA ELEGANCIJA Bela boja možda nije praktična za dečje sobe ali može da bude dobar način da svoje dete naučite urednosti. Belina daje svežinu i ne opterećuje oko tako da izaziva misao na lepršavost, lep dan, zadovoljstvo. Sivi detalji razbijaju jednobraznost bele boje omogućavajući oku odmor. 4. STIL - DEVOJČICA Svetlo ljubičasta i trava zelena stvaraju sudar dve hladne boje koje se osvežavaju s mnogo bele. Ova ideja vezuje se s velikom policom za knjige, dečjim igračkama i drugim detaljima, kao i za domaćim zadacima. Ovakva vrsta sobe više odgovara devojčicama. 5. SKALDIŠTENJE U DEČJIM SOBAMA Stepenice mogu biti zgodne kao skladište; takođe je za to zgodan i donji krevet na slici u koji se obično smešta posteljina. Ovakav način skaldištenja deluje teško u prostoru i nije elegantan ali je svakako veoma praktičan. Zelena trava boja slaže se sa svetlo plavom, a poneki istaknuti predmet, kao što je okrugao tabutre, dozvoljava da sobu koriste i dečaci i devojčice. 6. DEČAKOV SAN Već uobičajena podela na roze i plavo često se vidi u opremanju prostora za dečake. Plava boja koristi se u 99% slučajeva. Ok, ona je boja širokog prostranstva neba za čim ovaj pol veoma žudi. Zanimljivo uklopljeni ormani i na njima polica za knjige uspešno su ostvarili osećaj prostranostiu. Zato, izbegavajte ormane do tavanice! 7.PODVUČENO ŽUTIM Da bi sobu opremili žutim nameštajem potrebno je pomešati s drugom bojom, možda oranž, i tako dobiti jedan veseo prostor. Nameštaj treba da bude lak, prozračan i, ukoliko je to moguće, da bude zaobljenih linija. Uz žutu boju i detalji treba da su svetli, na primer, okruglasti, slike, stočići itd. 8.CRVENO ZELENI SKLAD Pogledajte ovaj krevet na točkićima: zar nije zgodan za dečje sobe, s obzirom da deca vole akciju, pomeranje, traganje za novim mestima? Ukoliko ste izabrali za svoje dete crvenu boju, potrebno je obogatiti zelenim detaljima. Ove dve boje odgovaraju i devojčicama i dečacima. technologyvista.com

KAD GARAŽA POSTANE PREFINJEN PROSTOR

16.05.2019.




Iltalijanska arhitekta Tereza Sape, izvela je sjajan poduhvat: od zapuštene garaže u francuskom gradu Bordou stvorila je prefinjen prostor. Podelila je zgradu na dve glavne zone, javan i privatan prostor. Javni je osmislila u skladu sa željom porodice koja običava da poziva goste: kuhinja, vinski podrum i gostinska soba.

Preko kuhinjskih elemenata, da bi oživela uobičajenu jednoličnu belinu kuhinje, napisala je ogromnim slovima naziv slike Rene Magrita: „Lažnost slika“. U privatnom delu u ogromnom prostoru za rekreaciju i opuštanje, pored stepeništa koje vodi do dvorišta, smeštene su knjige u specijalno pravljenim policama. Bazen u unutrašnjosti bivše garaže povezuje teretanu i kupatilo, koje opet vodi, kroz garderober, do master spavaće sobe. U vinskom podrumu arhitekta je zamenila uobičajene police za flaše otvorivši okrugle otvore različitih prečnika, kako bi razbila jednostranost površine. Kružni otvori se nastavljaju na tavanici gde postaju mesta za osvetljenje. U kupatilu polirani beton, linerani odvod, nisko zidno svetlo, zajedno s tušem najnovije tehnologije s tzv. kišna i ručna ručica, daju mu industrijski izgled. Na gornjem nivou se smestio rekreativni prostor sa stolom za ping pong, odakle se vidi unutrašnje dvorište. Njegovi zid i tavanične roletne su u jarko crvenoj boji kako bi podigli borbeni sportski duh. I šta bi preobraćena garaža bila – bez garaže? Crno bela igra boje na zidovima upućuje na umetničku crtu vlasnika koji je tom idejom zainteresovao mnoge: garaže su takođe deo našeg svakodnevnog života i zašto ih ne bi dizajnirali na način da nam one, kao i svi prostori u kojima živimo, budu privlačni?

SEOSKA ZAJEDNICA U JEDNOM STANU

10.05.2019.




Adam Friza je multimedijalni umetnik; slika, pravi kolaže, skulpture i instalacije, fotografiše. Tjeri Ćiao je arhitekta i dizajner. Njih dvoje žive u jednosobnom loftu koji su sami osmislili i često ga izdaju osobama sa sličnim umetničkim i duhovnim prioriteima. Loft se nalazi u kvartu Bušvil u Bruklinu.

Udaljen je samo dva bloka od Bogart ulice koja je polazna tačka za obilazak Brunsvika. Okružuju ga galerije, barovi, kafići, prodavnice prirodne hrane koje rade 24 sata, ali i neki od najboljih restorana u Bruklinu – pravi kraj za dizajnere i umetnike. Umesto da loft s visokom tavanicom i velikim prozorima pregradi s dve spavaće sobe, Tjeri Ćiao je došla na ideju u njemu osmisli jednu kabinu i jednu kućicu na drvetu. Kabina se izdaje, a kućica je njena i Adamova radionica, studio i prebivalište. Tako je loft postao „seoska zajednica“ u kojoj njeni žitelji imaju utisak da žive „napolju“. Tjeri je isekla ivericu i uobličila dve samostalne strukture. „Male kabine ili kolibe veoma su jednostavne za postavljanje,“ kaže Tjeri koja je, od kada su se novine dočepale njenih ideja i za njih zainteresovali svet, postala savetnik za dizajniranje novih arhitektonskih inspiracija. Cigle na zidovima su vidljive, na podu pravi parket. U loftu ima mnogo umetničkih radova, nameštaja i predmeta koje su ona i Adam napravili i koji se mogu kupiti. Vrtovi, nebo, ulica... Tjeri je ulazna vrata ovih kućica okrenula ka velikim prozorima tako da su one veoma svetle i omogućavaju pogled na vrtove, nebo i uzavrelu ulicu. Pored spavaćih kabina ima mesta i za odeću, kutak za rad i dve grupe zelenila ispred svake jedinice. Kupatilo se deli, kao i kafa, čaj i skroma doručak. Štaviše, iz lofta postoji pristup krovu s koga se vidi ceo Bruklin i Manhetn. „Možemo da budemo i vodiči jer ovaj kraj obiluje zanimljivim životom za osobe koje žele da otkrivaju mladalački život i koje su zainteresovane za umetnost,“ preporučuje se Adam Friza. „Jedna noć u kolibi košta 100 dolara, ali upozoravamo alergične da imamo mačku!“ Od kada su Tjeri i Adam za goste otvorili svoj loft, u njemu je do danas borailo oko 60 gostiju iz 15 zemalja sveta. Par je upravo pokrenuo malu galeriju i biblioteku koji bi mogi da posluže novim gostima, umetnicma, dizajnerima i prijateljima. adamfrezza.com thedorseypost.com n.b.KONDO, LOFT I PENTHAUS : KOJA JE RAZLIKA? Kondo je jedinica u pojedinačnom vlasništvu osobe koja plaća naknadu za upravljanje zgrade i koJA ima pravo glasa zajedno sa ostalim vlasnicima. Može biti i zakup. Obično ih nazivaju " luksuznim” i imaju portire. Loft je jedinica s visokim plafonima, često u preuređenoj industrijskoj zgradi. Neka potkrovlja poseduju ogromne prozore, kovano gvožđe, vidljive cevi , itd. Naravno, potkrovlja mogu da se grade nova. Penthaus jedinica koja se nalazi na najvišem spratu u zgradi i niko ne može da stanuje iznad.

Volite li monohromatski pristup u vašem prostoru?

10.05.2019.




Monohromatski pristup u dizajnu znači upotreba jedne boje. Međutim, ovaj izbor može da proizvede – dosadu! Gde je raznovrsnost? Gde je kontrast? Pred vama je nekoliko tajni kako da vaš jednobojni prrostor oživi:

1. Pre svega, treba obratiti na pažnju na veličinu i zapreminu vašeg prostora, količini otvora. Tamne boje smanjuje prostor, bela ga povećava. 2. Zatim izaberite boju koja vama najviše odgovara kako bi prostor zasijao u punoj lepoti vašeg dizajna, na prmer, plavu, tamno plavu, srednje plavu, svetlo plavu. 3. Srednje plavom, na primer, obojite zidove, nijanse upotrebite za aksesoare i materijale. 4. Da bi akcentovali svoj “plavi” izbor, izaberite tri nijanse boja koje se dopunjuju s njom. Drugim rečima, nijanse mogu da budu: siva, crna, čelik, oblak siva ili ugalj siva. 5. Upotrebite ih tako što ćete, na primer, sofe i fotelje presvuci plišom istih nijansi; plava ili siva kožna fotelja ili aksesoari zaokružuju zanimljiv monohramatski izgled sobe. Dodajte lampe u žutoj boji i prostorija će trenutno dobiti prijatnu atmosferu. 6. Ubacivanje jedne ili nekoliko jakih boja omiljeni je dizajnerski trik. Upotreba detalja jakih boja, u malim količinama, ukazuje da ste sigurni u svoj ukus: mrvica crne, sive, bakrene i bele boje neutralizuju osovnu dominantnu boju koju ste izabrali. 7. Sedite i uživajte u svom uspehu, u lepoti svog prostora! designrulz.com lifestylenoted.wordpress.com evollt.com -

Božićeva knjiga

10.04.2019.




Miloje G. Božić je rodom iz sela Čumić kod Kragujevca, potonji trgovac u Beogradu. Zbog neslaganja sa knezom Milošem Obrenovićem, pomagao je dolazak dinastije Karađorđević. Sagrađena je 1836. u tada glavnoj ulici u Beogradu, posle Carskog hatišerifa 1830. godine. Božićeva kuća je jedna od najstarijih sačuvanih kuća u Beogradu i deo je jedinstvenog ambijenta nazvanog Podrčje oko Dositejevog liceja.

Natpis na timpanobnu iznad ulaznog trema sadrži inicijale vlasnika i godinu podizanja kuće. Kuća je prizemna, nadzidana nad podrumom ranije srušene turske zgrade i u nju se ulazilo sa ulice. Sa ulične strane je glavni ulaz sa malim isturenim tremom sa dva polukružna stuba i zasvedenim prolazom. Prostrano predvorje nastavlja se u unutrašnji hol i divanhanu, prostoriju koja je isturena prema dvorištu, koja je za služila za sedenje i druženje, preostala iz arhikteture osmanijskih kuća. Levo i desno od ovog prostora se nalaze po tri prostorije. Tokom 19. veka kuća je isključivo služila je kao stambeni prostor. Od 1920.do 1924. godine u njoj je bio atelje i stan slikara Tome Rosandića, zatim je pretvorena u „slikarsku kuću“ u kojoj su stanovali i radili poznati beogradski slikari i vajari. Od 1951. godine u zgradi se nalazi Muzej pozorišne umetnosti.

Dom Mike Alasa 

08.04.2019.




Verujem da nema Beograđanina, ali i mnogih posetioca Beograda koji ne znaju za kuću Mike Alasa na Kosančićevom vencu. Oduvek je privlačila, pre svega, svojim mestom a zatim svodom u vizantijskom stilu(crveno bele kocke) iznad malene terase.

Mihajlo Petrović, alijas Mika Alas izgradio je kuću na mestu srušene kuće njegovog dede Novice Lazarevića, beogradskog prote. Mika je tu živeo, radio i umro i tako je ovaj čuveni matematičar, naučnik i ribolovac na ovom mestu proveo gotovo čitav svoj život. Projekat nove kuće, u vreme šireg osavremenjivanja Kosančićevog venca, izradio je arhitekta Petar Bajalović, tada docent na Beogradskom univerzitetu(poznat po mnogim važnim ustanovama kao što su Pravni fakultet, Kolarčev univerzitet, ali i kuću Pavla Matića u Dositejevoj 26, koja je 2016., uz dozvolu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, srušena radi izgradnje novog stambeno-poslovnog objekta za račun i potrebe grupe domaćih investitora, među kojima je i poznati svetski košarkaš Marko Jarić.  Mada se našla na početku projektantske karijere arhitekte Bajalovića, kuća Mike Alasa i tada je otkrivala umešnost svog autora. U osnovnoj shemi bila je to tipična beogradska stambena jednoporodična spratna kuća, s glavnim delom prema ulici i krilom u dvorištu. Iznad vrata balkona je kružno polje sa šahovski poređanim crvenim i belim pločicama u čijem temenu je ženska glava iz čije kose se razvija floralni ornament. Ovi motivi ukazuju na dvostruke uzore. Floralni oblici preuzeti su iz tada u Evropi aktuelne secesije, dok geometrijski ornament šahovskih polja ima svoje poreklo u srpsko-vizantijskoj arhitekturi. Mika Alas je u znatnoj meri uticao na arhitekturu svog novog doma. Njegov način života i sklonosti odredili su određena prostorna i likovna rešenja kuće. Podrum je građen s planom da služi većim delom kao vinarski podrum u koji je Mika Alas smeštao vino iz svog vinograda na Topčiderskom brdu. Na podestu stepeništa ulaznog hodnika nekada su se nalazile niše s figurama Napoleona i Paskala koje je ovaj francuski đak izuzetno cenio. Balkon koji gleda na ušće Save u Dunav iz radne sobe takođe je bila želja velikog matematičara, kao i šarani u drvorezu ulaznih vrata.

MOSTARSKE KIŠE

08.04.2019.


U MOSTARU SAM VOLEO NEKU SVETLANU JEDNE JESENI JAO KAD BIH SADA ZNAO SA KIM SADA SPAVA NE BI JOJ GLAVA NE BI JOJ GLAVA JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI JAO KAD BIH ZNAO KO TO U MENI BERE KAJSIJE JOS NEDOZRELE

GOVORIO SAM JOJ TI SI DERISTE TI SI BALAVICA SVE SAM JOJ GOVORIO I PLAKALA JE NA MOJE RUKE NA MOJE RECI GOVORIO SAM JOJ TI SI ANDJEO TI SI DJAVO TELO TI ZRELO STA SE PRAVIS SVETICA A PADALE SU SVU NOC NEKE MODRE KISE NAD MOSTAROM NIJE BILO SUNCA NIJE BILO PTICA NICEG NIJE BILO PITALA ME JE IMAM LI BRATA STA STUDIRAM JESAM LI HRVAT VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA PITALA ME JE DA LI BI MOGAO SA SVAKOM TAKO SACUVAJ BOZE DA LI JE VOLIM TIHO JE PITALA A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KISE ONA JE BILA RASKOSNO BELA U SOBNOJ TMINI AL NIJE HTELA TO DA CINI NIJE HTELA IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO JESEN JE TA MRTVA JESEN NA OKNIMA NJENE OCI PTICA NJENA BEDRA SRNA IMALA JE MLADEZ MLADEZ JE IMALA NE SMEM DA KAZEM IMALA JE MLADEZ MALI LJUBICASTI ILI MI SE CINI PITALA ME JE DA LI SAM HRVAT IMAM LI DEVOJKU VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA A NA OKNU SU KO BOZICNI ZVONCICI MOGA DETINJSTVA ZVONILE KAPI A NOCNA PESMA TEKLA TIHANO NIZ DONJU MAHALU EJ SULEJMANA OTHRANILA MAJKA ONA JE PROSTRLA SVOJE GODINE PO PARKETU NJENE SU OCI BILE PUNE KAO ZRELE BRESKVE NJENE SU DOJKE BILE TOPLE KO MALI PSICI GOVORIO SAM JOJ DA JE GLUPAVA DA SE PRAVI VAZNA SVETLANA SVETLANA ZNAS LI TI DA JE ATOMSKI VEK DE GOL GAGARIN I KOJESTARIJE SVE SAM JOJ GOVORIO ONA JE PLAKALA ONA JE PLAKALA VODIO SAM JE PO KUJUNDZILUKU PO ASCINICAMA SVUDA SAM JE VODIO U PECINE JE SKRIVAO NA CARDAK NOSIO POD MOSTOVIMA SE IGRALI ZMURKE NERETVA ZDREBICA POD STARIM MOSTOM CRNJANSKOG JOJ GOVORIO STO JE DIVAN SAPUTALA JE STO JE DIVAN KOLENA JOJ CRTAO U VLAZNOM PESKU SMEJALA SE TAKO VEDRO TAKO NEVINO KO PRVI LJILJANI U DZAMIJE JE VODIO KARADJOZ BEG MRTAV PREMRTAV POD TESKIM TURBETOM NA GROB SANTICEV CVECE JE ODNELA MALO PLAKALA KAO I SVE ZENE SVUDA SAM JE VODIO SADA JE OVO LETO SAD SAM SASVIM DRUGI PISEM NEKE PESME U JEDNOM LISTU POLA STUPCA ZA PERU ZUPCA I NISTA VISE A PADALE SU SVU NOC NAD MOSTAROM NEKE MODRE KISE ONA JE BILA RASKOSNO BELA U SOBNOJ TMINI AL NIJE HTELA TO DA CINI NIJE HTELA IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO NI ONO NEBO NI ONO OBLACJE NI ONE KROVOVE BLEDUNJAVO SUNCE IZGLADNELOG DECAKA NAD MOSTAROM NE UMEM ZABORAVITI NI NJENU KOSU NJEN MALI JEZIK KAO JAGODU NJEN SMEH STO JE UMEO ZABOLETI KAO KLETVA ONU MOLITVU U KAPELI NA BELOM BREGU BOG JE VELIKI GOVORILA JE NADZIVECE NAS NI ONE TESKE MODRE KISE O JESEN BESPLODNJA NJENA JESEN GOVORILA JE O FILMOVIMA O DZEMSU DINU SVE JE GOVORILA MALO TUZNO MALO

Jovan Skerlić

08.04.2019.


Rođen je u Beogradu 20. avgusta 1877. godine u građanskoj porodici od oca Miloša i majke Perside, u porodičnoj kući na uglu Gospodar Jevremove i Dobračine ulice, kod Čukur-česme na Dorćolu. Njegov otac je bio vlasnik firme i prodavnice šeširakoji je imao radnju i prodavnicu u Vasinoj ulici kod Knez Mihailove ulice

Kuća Jovana Skerlića se nalazi u Beogradu, na uglu ulica Gospodar Jovanove i Knjeginje Ljubice. Porodična stambena kuća generala Jovana Praporčetovića sagrađena je u prvoj dekadi 20.veka, podignuta je na uglu dve ulice. Sa dvorišne strane graničila se sa imanjem i kućama generala Jovana Miškovića (vaspitača kralja Aleksandara Obrenovića). U funkcionalnom pogledu, predstavlja tip građanske kuće na prelazu dva veka, oblikovana je u secesijskom maniru, dok je danas plastika vidljiva samo iznad centralnog rizalita i u fasadnom vencu. Činjenica da je u ovoj kući proveo deo života i rada poznati kritičar dr Jovan Skerlić, daje joj memorijalni karakter.

U PALMINOM LUGU

12.03.2019.




U pismu svom prijatelju Sirilu Konoliju, čuveni pisac Džordž Orvel žali se da je Maroko postao „krajnje razvratno turističko mesto“. Pismo je datirano davne 1938.godine. Ma šta to značilo, danas je grad Marakeš, bajkovita turistička oaza, postao jedan od najelegantnijih mesta na svetu. Njegov najnoviji dragulj je hotel „Namaskar“.

Pre petnaestak godina, u podnožju Atlasa, otvoreno je ogromno građevinsko zemljište, isparcelisano na prostrana imanja. Nikle su velike vile bogatih ljudi, ali i mnogi hoteli. Francuski biznismen Filip Sulije, putnik, filozof, specijalista za feng šui i astrologiju, privučen blagom klimom Maroka, njegovom kuhinjom, opuštenom atmosferom i širokim pejsažima, kupio je jednu od vila u „Les Palmeraies“ s pogledom na vrhove planine Atlas. Posle izvesnog vremena odlučio je da kupi veći teren. Tako je nastala oaza „Namaskar“ što znači – pozdrav. Gospodin Sulije ranije nije imao iskustva s hotelskom industrijom osim što je on sam bio zahtevan klijent najlepših hotela na svetu. „Putovao sam celog života, video sam najbolje hotele na svetu. Uvek sam razmišljao kako bi svoj hotel drukčije napravio.! Pošto je u Nigeriji stvorio pomorsku kompaniju u kojoj je zapošljavao hiljadu ljudi, odlučio je da mu je potreban odmor od dvadestočasovnog radnog dana i neprestanog putovanja. Preselio se u marokanski grad Marakeš „jer on nudi ravnotežu Evrope i crne Afrike.“ „Imao sam viziju, utvrdio da su resursi u potpunosti dostupni projektu i krenuo u izgradnju.“ U pomoć mu je pritekao francusko – alžirski arhitekta Imad Rahmuni, bivši saradnik Filipa Starka. „Rekao sam Imadu: nemša ograničenja u smislu ideja ali i budžeta. Smisli šta god želiš kako bi moj hotel bio najbolji na svetu. Unutrašnje uređenje treba da oslikava odraz tvoga uma. Ako ti je um jasan, uređenje treba da bude jednostavno, neutralno i čisto – ništa previše!“ Feng šui-vetar i voda Pored ovih želja Sulije se okrenuo feng šuiu. Na moje pitanje kako je moguće da jedan inženjer i poslovan čovek veruje u tako nešto neodređene kao što je feng šui odgovorio mi je: „Moj učitelj feng šuia mi je rekao: „Slušaj, naučiću te, a ti prenesi to u praksu. Ako ispadne dobro – ok, ako ne- nemoj ništa da radiš!“ Učio sam intenzivno, testirao i shvatio da moje znanje može da funkcioniše u smislu dizajna.“ Zato je koncipirao projekat na bazi pet elemenata- drvo, vatra, metal, zemlja i voda. Zanimljivo je da je trećina celog imanja veličine 50 hiljada kvadrata „pod vodom“: 28 bazena od čega 27 privatnih, bara i kanala koji presecaju imanje. Hotel ima 41 apartman i sobe: neutralne nijanse, meke boje, debeli tepisi, težak damast materijal, sedam kilometara zavesa Dedar(Design D’Arredamento), teške draperije koje koje „čuvaju pozitivnu energiju“, nameštaj B&B Italia, Murano lustreri, šesnaest svetlucavih bazena preko kojih prelaze mermerne staze oivičene mavarskim lukovima, na sve strane palme, ležaljke u skrivenim baštama, pozlaćene kupole, avion Dassault Falcon 900 kojim se prevoze gosti bez obzira da li su u Evropi, Americi ili Aziji – sve u tonu mira i ekskluzivnosti. Sedam godina i 50 miliona evra kasnije Filip Sulije tvrdi: „Moj izazov je bio da ostavim trag na planeti zemlji s hotelom koji će se razlikovati od drugih!“ Po svoj prilici je i uspeo, jer kada je u luksuznoj brošuri ugledao svoj hotel pord hotela Cap Eden Roc na Azurnoj obali, „znao sam da sam uspeo“! „Proveo sam deset godina zarađujući novac kako bidemistifikovao reč posao, sledećih deset godina zadovoljno demistifkujući svet hotelijerstva i kreativnog procesa. Danas sam opet ispred praznog lista...“

FRANCUSKA ULICA

12.03.2019.




Francuska ulica u Beogradu može da se podičiti s mnogo starih kuća čija arhitektura pleni svojim izgledom. Jedna od njih je i kuća Nikole Pašića, dugogodišnjeg predsednika vlade Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, osnivača i vođe Radikalne stranke. Kuća predstavlja sintezu različitih vrednosti, u urbanom položaju, osobenoj arhitekturi i enterijeru, a posebno u dugogodišnjem stanovanju i životu Nikole Pašiča.

Kuća je izgrađena 1872.godine za  čuvenem trgovce-boltadžije, Nikoli i Kosti Džanga kao skromna porodična kuća. Godine 1892. kupio ju je političar i državnik Pašić i u njoj živeo sve do svoje smrti 1926.godine.  Godine 1921 i 1922. извршена je обнова куће, када је умногоме измењен њен изглед. Дозидано је дворишно крило и подигнут спрат на једном делу куће. Као део истог пројекта, само неколико година касније, у зграду је уведена инсталација етажног грејања и снабдевања топлом водом.  Preoblikovana je u duhu akademske međuratne arhitekture koja je više odgovarala ugledu vlasnika i zahtevina vremena. Arhitekta je bio sam Pašić koji je po struci bio inžinjer, u saradnji sa arhitektom Marijanom Vujovićem. Osim Nikole Pašića kuća je bila dom dugogodišnjeg predsednika ministarskog saveta, diplomate, ministra spoljnih poslova i predsednika radikalne stranke i kao takva je bila otvorena za strane državnike, diplomate i novinare. Kuća Nikole Pašića je značajna, pre svega, kao dom znamenite ličnosti, ali i kao dokument načina življenja bogate građanske porodice.

Francuska br.31, Beograd

12.03.2019.




U ovoj beogradskoj ulici nalazi se kuća koju mnogi poznaju jer odudara od susednih. Ovaj dragulj projektovao je arhitekta Đura Bajalović u dugu secesionizma, odnosno vremena s početka dvadesetog veka. Kao izrazito delo ovog stila kuća je predstavljena na na četvrtoj jugoslovenskoj izložbi održanoj u Beogradu 1912.godine. On je takođe projektovao zgradu Seizmološkog zavoda u Tašmajdanskom parku.

Projekat u Francuskoj ulici poznat je kao kuća Leone Panajot. Kća po svemu je po asimetričnosti, vertikalnosti, rasporedu prostorija, reljefnom biljnom ukrasu, ukrasnom kovanom gvožđu, tirkizno plavim keramičkim pločicama, obliku prozora, biljnim motivima duboreza, motivom ženske maske u centru oko balkonskog otvora, kuli sa erkerom i krovnom terasom i kapijom od kovanog gvožđa sa floralnim motivima i psima čuvarima na stubovima. Изразито сецесијска је и капија ка дворишту од кованог гвожђа. Складним архитектонским решењем и богатом пластиком издваја се као репрезентативни пример градске стамбене куће почетка 20. века, са ретко доследно примењеним стилом сецесије у Београду. Споменик културе је спратна породична кућа, саграђена 1908. године i поседује архитектонске и стилске вредности као истакнуто ауторско дело познатог београдског архитекте. Складним архитектонским решењем и богатом орнаментиком издваја се као репрезентативан пример градске стамбене куће од значаја за развој архитектуре Београда у првој деценији ХХ века. Dan

SPEKTAKULARNA KUĆA U NJUJORKU

12.03.2019.




Neuporediva. Revolucionarna. Ikona. Legendarna. Ove reči opisuju spektakularnu arhitekturu kuće u istočnoj 63.ulici u Njujorku. Za njeno ime vezani su: Pol Rudolf, fotograf Halston, Đani Anjeli i Ginter Saks. Sada je ovaj dragulj arhitektonske istorije i nasleđa zlatnog doba umetnosti i kulture Njujorka stavljen na prodaju.

Arhitekta Pol Rudolf već je bio dekan na Yale Schoole od Architecture i bio međunarodno poznat kada je projektovao ovu kuću. Njegov klijent Halston želeo je „urbano odmaralište“ u Njujorku. Rudolf je za fasadu iskoristio staklo i čelik što se nikako nije dopalo veoma tradicionalnim komšijama. Aki, kada se uđe u kuću prostor oživi i iznenadi posetioca nekonvencionalnim korišćenjem protora i svetla. Ušuškano predsoblje širi se u prostranu dnevnu sobu s tavanicom visokom 10 metara i svetlarnicima! Master soba, vrt s bambusima i slobodno noseće stepenište...na gornjem spratu još jedan dnevni boravak, kuhinja i druga master soba, tri bez kupatila, trpezarija, radni kabinet, dve kuhinje, terasa i solarijum. Štaviše, ima sopstvenu garažu, neviđeni dar u Njujorku! Kao što je Pol Rudolf zamišljao za svoj jedini projekat privatne kuće, i Halston i Anjeli su se složili da je ova kuća bez konkurencije na svetu. I mi se slažemo! Kuću prodaje sin Gintera Saksa.

Kuća između dve planine

12.03.2019.




Na periferiji malog grada Tepoztlan, koji se nalazi na 60 kilometara južno od glavnog grada Meksiko Sitija u Meksiku, nikla je vikendica MA koju su projektovali španski arhitekti iz biroa Cadaval & Sola-Morales. Kamen i staklo dobar su bračni par! Kada im se doda beton možemo da kažemo: „Evo spoja koji čoveku daje sigurnost, praktičnost, udobnost, lepotu i radost!“ Prirodni kamen je ekonomičan jer se može naći na lokalitetu, u isto vreme, lako je održiv.

Uobičajeno je da su kuće u osnovi, pogotovo u urbanim sredinama, pravougaone, četvrtaste, na lakat itd. U slučaju kuće u Tepoztlanu, arhitekti su koristili geometriju koja može da iznedri izuzetne osnove i izgled. Za ovaj projekat bi se moglo reći da se suprotstavlja prirodi s obzirom da je kuća smeštena između dve visoke robustne planine. Zato ova čvrsta kamena konstrukcija, kombinovana sa staklom, omogućava dobru ravnotežu sa okolinom. Eduardo Kadaval i Klara Sola-Morales poznati su po projektima koji strogo paze na privatnost stanara i zbog toga im geometrijska preklapanja, vrlo komplikovana za izvođenje, nisu strani, sve poštujući mesto, okolinu, klimu. I njihov najnoviji projekat, kuća MA, specifična je po svom obliku i korišćenju kamena, betona i stakla. Pitagorin trougao Kuća MA je sastavljena od tri volumena nejednakih zapremina i povezana jednim krovom koji na nekoliko mesta menja nagib. Zamislimo da je osnova ova tri volumena postavljena u obliku ćiriličnog slova „P“. Gornji deo slova čini hipotenuzu ugla dok se njegove dve katete naslanjaju na dva patia na levom i desnom stubu ćiriličnog slova „P. Stubovi „P“, ili levo i desno krilo kuće, nejednakih su dužina i prema dvorištu ili atrijumu isečena su pod uglom. I tri volumena i dva patia prekriveni su istim krovom koji se proteže preko njih lelujajući i menjajući visinu. “Hipotenuza” je glavna fasada, u potpunosti od stakla. Raster ove fasade podeljen je na jedanaest 11 delova koji se otvaraju u polje i povezuju sa okolinom. Sve to na 300 kvadrata. Moćni kameni zidovi, neki pod pravim neki pod kosim uglom, stameno drže staklene zidove kojim kuća obiluje. Iako su delimično razlomljeni oni ipak deluju harmonično dajući kući moderan dizajn. U trouglu su smešteni kuhinja s trpezarijom i dnevni boravak u kome nema mnogo nameštaja za koji se inače pobrinula enterijestkinja Marta Perez. Ova dva namenska prostora razdvojeni su jednostavnim betonskim stepeništem okačenim čeličnim sajlama o tavanicu i vode na mezanin do prostora za čitanje, odmaranje i opuštanje. Na ovom mestu je najviša tačka krova koja se na drugom kraju kuće spušta do iznad ulaznih vrata. U nemogućnosti da se zbog male visine uvede velika količina nameštaja ovaj prostor sa ležaljkom i dvosedom idealan je za osamljivanje ukućana i uživanje s pogledom na netaknutu okolinu i dve planine. Arhitekti su, zajedno s vlasnicima, odlučili da tavanice budu od uskih “traka” brut betona što prostorima daje izvesnu razigranost. Hladni trend Dnevni život je u potpunosti odvojen od noćnog koji se nalazi u levom krilu kuće: u njemu master spavaća soba s pratećim kupatilom, garderoberom i dve dečje sobe sa zajedničkim kupatilom. U sve sobe se ulazi iz dugačkog hodnika koji je smešten duž spoljašnjeg zida čime je ovaj deo kuće zaštićen od zapadnih vetrova; s druge strane otvorene su prema atrijumu. Kako je ideja bila da u ovom robustnom kraju i materijal bude isti – “hladan”- globalni trend, podovi su svuda od poliranog betona, zidovi od betona koji je stilski izuzetno prilagodljiv i svakom prostoru daje posebana šarm. Kada se tome dodaju brut “trake” na zakrivljenoj tavanici spavaća soba dobija izgled dobro promišljeno industrijskog stila ali i udobne zatamnjene “kolevke” za miran san. Za građevinare prilično zanimljiv rad na obradi i postavljanju oplate! Na drugoj strani, istočnom krilu, situacija je u potpunosti drugačija. U pokrivenom patiu nalazi se kamin jer se ovaj prostor koristi za popodnevno sedenje; odatle se direktno ulazi u poveću igraonicu. U saunu s kupatilom se ulazi spolja, isto kao i u radni prostor sa kupatilom. Odatle na gornji nivo vode betonske stepenice na mezanin gde se smestio gostinski prostor. Odatle gosti mogu da uživaju u panorami na gradić Tepoztlan, jedno od najlepših vikend naselja u okolini Meksiko Sitija, poznatog po mnogo sunčanih dana u toku godine, bujnoj vegetaciji i prijatnoj temperturi. Foto: Sandra Pereznieto

Kuća sa živopisnom i elegantnom atmosferom

12.03.2019.




U brdima oko francuskog grada Liona enterijeristkiinja Klod Kartije, mešajući plemenite materijale i izuzetene komade nameštaja, stvorila je živopisnu ali i elegantnu atmosferu, baš kako je porodica s dvoje dece želela. Belu gradsku kuću u kojoj se nalazi dom ove porodice projektovao je arhitekta Žan Loran Berg.

Okružena je gustim zelenilom tako da njeni stanari mogu da uživaju sedeći na prostanim terasama. Ljubitelj lepih stvari, vlasnik nije oklevao da nekoliko puta promeni dizajn koji mu je predstavila Klod Katije, sve dok nije dobio ono što je zamislio u svojim najintimnijim mislima. Zna se da je rad dizajnera vrlo mukotrpan jer, kako se kaže, razni ljudi-razne ćudi, dovode do zamršenih situacija tokom sklapanja želja vlasnika i znanja arhitekte. Pozvao je slikare i stručnjake za tretman zemljišta i, zajedno s Klod, zaronio u posao kako bi stvorio nepretencioznu sliku svog prostora i isključio previše hladan i elitistički dizajn svog doma. Veliki salon veličine „katedrale“ ozračen je staklenim zidom visokim 10 metara i prekriven vodopadom bele svile kao umirujući faktor zbog izloženosti suncu. Koristeći odgovarajuće materijale, Klod Kartije je uklopila sofu „Lowland“ Patricije Urkiole(Moroso) s veoma niska tri vintidž stočića „Phenix“ različitih veličina, oblika i materijala. U kupatilu vintidž crno-bela kompozicija čuvenih pločica u reljefu „metro“.

UMETNOST UŽIVANJA

07.03.2019.




Nije isto ako se skijate u Kurševelu, Šamoniju, Aržantijeru...tek u Avorijazu! Francuski Noblesse oblige da se isključivo skijate u malenom Meževu gde je poželjno imati svoju kolibu ili chalet. „Staro bogatstvo“ može se sresti samo u ovom planinskom mestašcu koje, kažu, ima najbolji pedigre. Zato je grupa Pure Concept projektovala i izgradila nekoliko šalea vrhunske savremene arhitekture, dizajna i tehnologije.

Jedan od njih je „San Arboa“. Sve je počelo dvadesedtih godina prošlog veka: baronesa Naomi de Rotšild nije više bila zadovoljna prilivom nouveaux riches u švajcarski ski centar St.Moric. Tražila je zgodno mesto u francuskim Alpima. Odluka je pala na Mežev. Od tog trenutka, plemstvu se priključuju svetski bogataši: Rols Rojsevi polako klize uskim ulicama, mimoilaze se krzneni kaputi, kevću rasni psi...gradić je obavijen glamurom. Pedesetih godina stiže pesnik i umetnik Žan Kokto, prate ga Brižit Bardo, Rože Vadim, pevači Džoni Holidej, Šarl Aznavur...Kupuju se šalei: glumica Žan Moro, modni kreator Iber de Živanši, grofica Nadin de Rotšild, kao i pevač Džordž Majkl ili švedske i norveške kraljevske porodice. Upravo između ovih tradicionalnih šalea smestio se i „San Arboa“. Spolja gledano, San Arboa je tipična planinska brvnara s terasama na koje retko ko izlazi, ali koje joj daju tipičan montanjardski šarm. U vili ima osam soba i jedna spavaonica jer su arhitekti želeli da prostor zadrži deo tradicije kada se na skijanje išlo grupno, a bogami i grupno spavalo! Činjenica je da ta prostorija daje vili „Sun Arboa“ osećaj zajedništva. Spavaćim sobama na zadnjem spratu ostavljene su na tavanici grede koje daju toplinu prostorima. Ipak, shodno današnjem trendu, hol je sav u staklu pojačanim izolativnim materijalima. Zidovi su presvučeni starim drvetom, na podu tepisi u stilu art nuvoa. U salonu i trpezariji šik detalji: sofe u obliku polumeseca, venecijansko ogledalo-ali na podu! To see and to be seen 1400 kvadrata na šest nivoa, svaki s pogledom na dolinu Arli, visoka tehnologija, rafinman, harmonija, skupoceni materijali i vrhunski dizajn-„San Arboa“ je zaista biser francuskih Alpi. Na donjem drugom nivou smestili su se kućni bioskop i disko. Osam apartmana, raspoređenih na četiri nivoa, svaki sa sopstvenim salonom, kaminom, garderoberom, terasom i kupatilom u crno belom mermeru, preplavljeni su svetlošću. Na prvom spratu se nalazi master apartman sa salonom, kaminom, velikim kupatilom i garderoberom. Klijentela na raspolaganju ima stakleni lift. Noćni klub, haj-tek kućni bioskop, unutrašnji prelivni bazen, spa s parnim kupatilom, sala za masažu, đakuzi- u „San Arboa“ ništa nije prepušteno slučaju i sve je detaljno promišljeno za zahtevnu i rafiniranu klijentelu. Čak i u top zimskoj sezoni većina posetioca ne staje na skije pre 11 sati, a mnogi se uopšte i ne skijaju. Dakle, mnogo se vremena provodi u samoj vili, naročito u holu u kome se nalazi bar, trpezariji i mali salon, kao i prostor za odmaranje. Zato svaki šale, privatni ili javni, ima svoj dress code. U „San Arboa“, tokom apres-ski koktela, žene nose džins i pulover od kašmira. Iako u Meževu ima više od pedeset restorana, gosti San Arboa vole da sede za dugačkim trpezarijskim stolom, dok im leđa greje toplota kamina iz dnevnog boravka. U Meževu je sniman film „Downhill Racer“ s Robertom Redfordom i Džini Hekmanom, kao i „Šarada“ s Brižit Bardo i Keri Krantom. Šahista Gari Kasparov naiđe, a Bitls Ringo Star je ovde učio da skija. Tu su i mnogobrojni prinčevi iz Saudijske Arabije. Kako i ne bi dolazili na skijanje kad je gostima na raspolaganju 445 pista(338 zelenih, 63 plavih, 84 crvenih i 33 crnih) koje pokriva 116 liftova?! „Mi volimo tradiciju, stari način života,“ kaže Silvi Birne iz „San Arboa“. Ljudi dolaze kod nas da poprave raspoloženje, uživaju i opuštaju u ekstremnoj udobnosti naših prostora.“ Foto: Žil Perne(Gilles Pernet)

MOJE LEPE GRUDI

07.03.2019.




Gledam na televiziji: devojke, žene- isturile glavu i grudi kao da su na sletu. Svaka ima grudi kao da joj je šesnaesta. Jasno je da su lažne. Nekako sve liče jedna na drugu: savršen krug samo veličina varira. Svi se krste, čude, ali svi gledaju u njih. Nisam „scenski“ lik, ali zapitala sam se zašto se ne bih i ja isprsila? Dva puta dojenje, nebrojane dijete, pa opet gojenja- zaista nisam zadovoljna izgledom svojih grudi. Kada se na vežbama u fitnes centru skidam, okrećem leđa da se ne vide moje omanje i nekako splasnute dojke. Zašto i ja ne bih „isturila grudi, pa da svet poludi“ kako poručuje grupa Alisa? Šta će svet da kaže? Šta će On da kaže?

Sve mi se čini da će svet da me ogovara ako ih prolepšam, ali šta ima veze, to već ionako radi. Garantujem da će se njemu dopasti. Uostalom, najvažnije je da se meni dopadne nov izgled. Najvažnije je da se ja osećam dobro u svojoj koži. Najvažnije je da se SAMA SEBI DOPADNEM! GIGANTSKE ŽELE BOMBONE Kada sam rešila ovu (polu)dilemu, nazvala sam svoje drugarice iz ordinacije za plastičnu hirurgiju OREA. Javila se dr Jelena Šukrija:“ Bravo za odluku! Dođi da se dogovorimo“. I eto mene u ordinaciji. Jesam popunila usne, to je zaista mala intervencija, pa i sa kolenima sam prošla odlično, sa kapcima takođe. Povećanje grudi je ipak intervencija sa anestezijom. Pre svega, morala sam da donesem rezultat ultra zvuka dojke ili mamografije ili jedno i drugo. Tek tada su započele pripreme. Prva faza: izbor proteze. Ja sam obična žena, a ne Pevačica koja je sebi kupila proteze broj šestotina. Zamislite, ima proteza od 1oo do 8oo kubika! Brojeve od 5oo do 8oo koriste Pevačica, Igračica, Sponzoruša i Voditeljka. Vidite kako su sigurne u sebe, zar ne? Kaže doktorka da se većina (normalne) ženske čeljadi odlučuje za broj 3 ili 3,5 ili oko 350 kubika. „A sada da izaberemo oblik“, kaže dr Šukrija. „Upotrebljavaju se visokoprofilne, srednjoprofilne I niskoprofilne proteze. Određuju se u odnosu na oblik dojki i razvijenost grudnog koša jer, nisu sve žene isto građene. Kod mladih devojaka i osoba sa malim grudima obično se ugrađuju visokoprofilne proteze jer dojci daju jabučast oblik. Kod žena koje imaju male i opuštene grudi ugrađuje se niskoprofilna proteza koja može da bude čvršća i mekša zavisno od gela.“ Proteze su napravljene od silikonskog gela koji je polimerizovan. Ukoliko bi se proteza isekla, ne bi mogla da iscuri, ostala bi u formi gigantske žele bombone. Svaki silikonski gel ima troslojni omotač. Jedna proteza trpi pritisak 400kg! Traju doživotno. Postoji više vrsta proteza: tzv. eurosilikon Megani koji se proizvodi u Grčkoj i Mentor proteze koje su vrhinskug kvaliteta sa kojima se radi u ordinaciji Orea. Mentor proteze su jedine koje imaju sertifikat za bezbednu upotrebu, koji je dobijen od FDA(Food Drug Administration).. ŠTA DEVOJCI SREĆU KVARI? Pojma nemam šta se dešavalo tokom intevencije jer sam spavala. Duboko, kao da sam znala da će mi to okrepljenje uskoro biti preko potrebno. Jer, kada sam se probudila iz narkoze, bolje reći probudio me je bol, počela je druga faza intevencije „Želim da budem zgodna“. Još pre ove odluke pitala sam Pevačicu (proteza broj šest) kako je bilo i čemu da se nadam. Prvo se nećkala, kao bilo je sve OK, a onda je posustala, pala mi na rame i uzdahnula: „Ma boli kao sam vrag! Ali, šta je to u odnosu na uzdah publike kada se pojavim na sceni!“ Bila je u pravu. Bol, bol, BOL! „Uvek moramo da upozorimo osobu,“ kaže dr Jelena Šukrija, „da će je posle intervencije boleti, mnogo boleti. Činjenica da dođeš prav i zdrav a probudiš se sa neviđenim bolovima, dovodi do, blago rečeno, iznenađenja! Pacijent dobije anesteziju, mirno zaspi i očekuje da se probudi kao nov, kad ono...-ničim izazvan bol, kao da ste uradili 1 000 sklekova ili dobili izuzetnu upalu mišića! Preporučujemo da se pre intervencije osoba konsultuje sa nekim fudbalerom, koji će joj do tančina objasniti kako i koliko boli povređen mišić“ Mislila sam da se konsultujem sa Piksijem ali je bio mnogo zauzet u Fudbalskom savezu... Kada sam se, posle „porođajnih“ bolova, prizvala k sebi, učinilo mi se da me moja večna neprijateljica gravtacija još više vuče u svoj zagrljaj. Još kada sam stala na vagu i otkrila da sam se ugojila-umesto da oslabim(mesec dana pred intervenciju, nisam mogla da otvorim usta, a bila sam samo na argo supici) skoro ceo jedan kilogram! Zgranuta, pozovem doktorke i zavapim: „Pobogu, šta se to dešava sa mojim metabolizmom?!“ „Ništa, draga moja „, umiruje me dr Magdalena Krupež, „u pitanju su proteze. Svaka je teška oko pola kilograma!“ Drage moje druge, nemojte se uplašiti. Morate se pomiriti, ukoliko se odlučite na „operaciju grudi“, da ćete celog života nositi ponosno „jedan kilogram

KUĆA SKULPTURA NOVE II

07.03.2019.




„Arhitektura ujedinjuje ljude i prostor, zgrade i terene, snaži društvo i daje značenje prostoru. Ova povezanost inspiriše naš rad!“, kaže Skot Lindenau, arhitekta iz biroa „Studio B Architects“ koji je u čuvenom ski centru Aspen u američkoj državi Kolorado projektovao vilu NOVE 2 Mali teren klinastog oblika dugo godina bio je upražnjen s obzirom na njegove mnoge nepogodnosti.

Oivičen s dve prometne ulice(mada saobraćaj u Aspenu i nije toliko gust!), teren od tri hiljade kvadrata na koji zimi napada kritična masa snega, imao je nesreću da ispod njega prolazi glavna vodovodna mreža grada Aspena.To je zahtevalo njeno izmeštanje i nekoliko godina pregovora da bi se dobila sva odobrenja za gradnju i zadovoljili strogi građevinski zakoni koji štite istorijski deo Aspena-West End. Zbog toga je teren godinama samovao. SKULPTURA Posle ovih papiroloških i „kopačkih“ muka postavljeni su temelji za vilu NOVE 2. Kako se teren nalazi u blizini Aspen Instituta za humanističke studije koji je projektovao Herbert Bajer(studenta vajmarskog Bauhausa), Studio B Architects morao je da poštuje „modernističku“ istoriju. Konačno rešenje je „skulptura“, elegantnan minimalistički projekat, baš kakav su vlasnici zamislili kao svoju kuću u koju će smestiti umentičku kolekciju. Arhitektonski Studio B uglavnom radi modrene, elegantne projekte sa idejom intergracije arhitekture, enterijera i spoljnjeg pejsaža. Projektuju svež, minimalistički i elegantan dizajn koji se odlično uklapa u terene Aspena. Njihov stil koji meša inžinjerstvo, arhitekturu, dizajn, umetnost i ekologiju doneo im je do danas više od 45 nagrada. Jednu od njih, Honor Award 2010 aia Colorado Western Chapter upravo za kuću NOVE 2 koju vam predstavljamo. Osnova kuće je trapezoidnog oblika i prati dve ulice, a nivoi se širi preko nekoliko terasa. Fasade su urađene od lakih krečnjaćkih ploča sa aluminijumskim vratima i prozorima. Oni su pažljivo smešteni kako bi omogućili privatnost prema susedima. Između ostalog, onemogućeno je direktano svetlo na umetničke predmete ali i zadržan prijatan pogled na okolno drveće. POKLON Hiljadu kvadrata podeljeno je na gornji glavni-javni, donji porodični i gornji-privatni nivo; u najnižem smeštene su tri spavaće sobe, garderoberi udoban salo. Vlasnici ga nazivaju „poklon“ jer je ceo ugrađen duboko u zemlje i na taj način omogućen smeštaj dece i gostiju a gornji nivo dat je umetničkom izrazu domaćina. Igra volumena dnevnog boravka s visinom od šest metara i dneve svetlosti neprestano menja prostor i direktno utiče na raspoloženje ukućana(bračni par s dvoje dece), njihovih gostiju; kako kaže vlasnik „osim toga naša umetnička dela sjajno dolaze do izražaja!“ I u enterijeru linije su jednostavne, elegantan nameštaj, otvoreni prostori, moderan minimalistički stil. Dve glavne boje provlače se kroz vilu: bela i boja drveta. Ova kombinacija nije nova ali nikad ni zastarela, pogotovo u planinskom mestu kao što je Aspen. Sofe, fotelje, stolovi, stolice...većinom su evropski dizajn, naročito italijanski. Zato se u dnevnom boravku mogu naći Cassini, B+B Italia, Đio Ponti, Bertoja, Filip Žan, Ulafur Elijason itd. Jelena Kaličanin Foto:Raul J.Garcia, Derek Skalko

MALA ALI SLATKA!

07.03.2019.




Onako mala, nedominantna, ali vitalna vila Ričmond u australijskom gradu Melburnu, postala hit na opštu radost projektanta Majkla Morisa. Kada je započeo projektovanja sopstvene kuće u predgrađu Melburna, Ričmond, arhitekta Majkl Moris sudario se s brojnim izazovima. Pre svega, postojala je restriktivna kontrola Zavoda za zaštitu kulturno-istorijske baštine ovog dela Melburna; kuća je trebalo da bude otvorena na tri strane, na istočnoj strani nalazila se prazna i zapuštena trospratnica; mali teren(264 kvadrata) i najzad, postojanje komšijskog biber drvo koje se, eto slučaja, proširilo ka mestu gde je trebalo smestiti vilu i koje je trebalo obavezno sačuvati.

Biber drvo Ipak, kada je završena, kuća je pokazala umeren gabarit i ljupke fasade: prednja fasada je povučena kako bi zaštitila ulaz od saobraćajne gužve i omogućen dobar pogled na susednu viktorijansku građevinu. Prostrane staklene površine omogućile su prodor sunčevih zraka u unutrašnjost vile; sobe su postavljene oko zaštićenog dvorišta kako bi se izbegli ljubopitljivi pogledi, a biber drvo dobilo potpunu slobodu da se što više grana! Uzak i dubok teren zahtevao je pažljiv raspored prostorija. Teren izlazi na dve ulice tako da je ulaz u garažu smešten u jednoj a glavni ulaz u kuću u drugoj ulici. Arhitekta je pravolinijski oblik terena koristio za stvaranje prostora koji se ulivaju jedan u drugog i na taj način ublažio skučenost terena. Na glavnom ulazu vrt štiti ukućanje od buke saobraćaja, u isto vreme omogućava uživanje u komšijskom razgranatom biber drvetu. Pristup svim prostorima je preko dugačke galerije unutar kuće odakle se u prizemlju ulazi u dve spavaće sobe s kupatilima( od kojih jedna može da služi kao radna soba), u atrijum a postoji i veza s garažom. Stepeništem jarko crvene boje stiže se na gornji nivo gde se smestio spavaći blok arhitekte s kupatilom kao i dnevni boravak s trpezarijom i kuhinjom koji izlazi na veliku terasu, pokrivenu drvenim patosom. Rodio se vrt! Na zid atrijuma prema susedu postavljene su dve vertikalne bašte koje osvežavaju spavaće sobe i dnevni boravak, omogućavajući bolji prodor osvetljenja u vilu. Na zidu su smešteni mali kontejneri pričvršćene za zid u koje su ubačene pripremljene kutije s biljkama. To su: zimzeleni narcis, kukurek, dijanela, zvončići, porto i green mondo trava... Biljke su dvanaest nedelja čuvane u specijalnim kutijama a zatim ubačene u kontejnere. Za nekoliko sati rodio se-vrt! Za spoljne zidove upotrebljeni su cementna košuljica, čelični patinirani lim zaštićen od korozije, aluminijumska mreža koja filtrira svetlo i propušta ga kroz nju. Bogata crvena i crna boja u kontrastu su sa cementnom košuljicom. Podovi su od lepog jasena, uvek svežeg izgleda, korišćen je granit iz Australije, tu je i tepih od kozje vune...Ušuškano, solidno i udobno za život! Jelena Kaličanin Foto: Kristofer Ot i Šanija Sedžedin

LA FINCA

07.03.2019.




Smeštena u jednom od najživopisnijih sela na Majorci, rustična farma La Finka iz 13.veka, pretvorena je u privatnu vikendicu. Arhitektonski tim iz amsterdamskog biroa UXUS stvorio je atmosferu „rustičnog luksuza“ u elegantnom i savremenom stilu „Mi dizajniramo lepe snove...“ kaže arhitekta Džordž Entoni Gatl. „...kao što je farma La Finca na Majorki. Rustika i prefinjenost. Tradicija i savremenost.

Luksuz i jednostavnost. Hamonija i lepota! Ujedinjujemo racionalna dizajnerska rešenja sa umetničkim senzibilitetom. Savremena ravnoteža između emotivnosti i opipljivih rezultata!“ Primer je La Finka, vikendica u okviru uvek misterioznih prostora španske srednjovekovne arhitekture. Grub i dramatičan teren španskog ostrva Majorke koji okružuje imanje La Finka, inspirisao je arhitekte. La Finka je slika i prilika kuće na moru: zidovi beli, na podovima pločice, na tavanicama vidljive drvene grede-mediteranska atmosferu španske arhitekture i enterijera. Ipak, on je i mešavina tradicionalnog i savremenog: u unutrašnjem prostoru nailazimo na nameštaj Toma Diksona, Konrana i Filipa Starka. Prema želji vlasnika, ova raznovrsna arhitektura i čiste jednostavne linije stvaraju „ambijent koji nama i našim gostima pruža opštajuću atmosferu seoskog života sa našim sofisticiranim detaljima!“tvrdi vlasnik La Finke. La Finku okružuje veliko imanje sa starim maslinovim drvećem i voćnjakom. Na njemu je i 15 metara dugačak bazen kao i gostinska kućica. Bazen se nalazi u sredini vrta i projektovan je na način da izgleda kao da nadkriljuje voćnjak s pomorandžama. Fasada od kamena nije smela da se menja. Ostali su mali otvori, raspoređeni pomalo nasumično. Oivičeni belim krečom kući daju toplinu i jednu vrstu specifičnog dizajna primerenog Mediteranu. Niske tavanice s vidno izraženim drvenim gredama i belina zidova prava je slika unutrašnjosti mediteranskih kuća.

INDIJA NA AZURNOJ OBALI

07.03.2019.




Kada je hotelska grupacija Monte Carlo SBM odlučila da redizajnira slavni hotel Monte Carlo Beach u Monaku, bio joj je neophodan talenat danas jedne od najinteresantnijih arhitekata sveta, Indije Mahdavi Idealno smešten u srcu divlje vegetacije, Monte Carlo Beach Hotel je oduvek važio za simbol arhitekture savršeno integrisane u okolinu. Zaštićen divnom borovom šumom, koja se uzdiže iznad krova glavne zgrade i restorana La Vigie, hotel je privlačio, kao i danas, mnogobrojne ličnosti iz sveta plemstva, umetnosti...

Upravo zato Hotel Monte Carlo Beach jeste strogo zatvoreno mesto. Primaju se pre svega verni gosti, bez obzirana na debljinu novčanika bogataša sveže pridošlih na Azurnu obalu. Kada se tome doda da se na njegovoj plaži skoro svakodnevno kupaju i sam šef Monegaškog principata, princ Alber i njegova buduća mlada Šarlen, onda je jasno zašto hotel budno motri na dolazak gostiju. Iza originalne zgrade sa zakrivljenom fasadom boje terakote nalazi se 26 soba I 14 apartmana ultra-moderno renoviranih u svedene marinske plave, bele, cigla crvene I bež boje, kupatila sa svetlucavim mermerom I individualne terase s fantastičnim pogledom na more. Za ručak, najbolji izbor je restoran na La Vigie, koji se nalazi na vrhu stena, zariven u more, okrenut ka Steni Monaka ma kojoj se presijava pričevska palata. Iznad restorana i hotela, na sumovitom brdascu smesteno je nekoliko malih vila odakle puca pogled na Italiju. Danas je tu Karl Lagerfeld s kariranom košuljom u duhu crveno-bele monegaške zastave, s tašnicom „Karl Who?“ On godinama živi u jednoj od romanticnih vila. Posh Beach Club Čim dođu lepi dani i čovek poželi farniente na Azurnoj obali neizostavno će svratiti u Beach Club. Bazen i prateći objekti podignut je čak pre samog hotela, 1928.godine. Tu je pravi olimpijski bazen čija se voda, morska, greje na 24 stepeni. Oko bazena, elegantne kabine koje mogu da se iznajmljuju dnevno, nedeljno i svih šest meseci koliko je otvoren ovaj rajski kutak. Jedna kabina ima deo za presvlačenje, zatim lavabo i malu kuhinju, fotelje za odmor, ligeštule. Za vreme sijeste zavese se navlaće sa svih strana. Osećaj je kao da se nalazite na pramcu broda. Beach Club, koji je arhitekta Indija Mahdavi takođe redizajnirala, podignut je 1928. godine, čak godinu dana ranije od samog hotela. “Beach Club je potpuno zatvoren klub u koji ne mogu da udju cak ni gosti iz restirana hotela,“kaze Danijel Garselon, direktor Beach Club-a. Najposećenija je paluba na kojoj se šetaju slavni I uvaženi gosti, koji odatle skaču u more. Problem s čestom pojavom meduza rešen je tako što je pored palube postavljena ogromna mreža, spuštena do samog dna mora I zatvorena sa sve četiri strane. Ovde svake srede „zlatna mladež“ sveta organizuje „meze“, među njima i princeza Karolina. Ovde su se desili njeni prvi ljubavni sastanci s budućim mužem Stefanom. Za lenstvovanje na obali gostima su pri ruci još dva restorana: Le Deck i „Trpezarija“. Indija Mahdavi je dizajnirala restoran „Elsa“, omaž čestoj gošći hotela, pokojnoj Elzi Maksvel, najvećoj novinarskoj alapači Holivuda koja je pedesetih godina prošlog veka žarila Holivudom i od čijih su kolumni drhtala mnoga slavna glumačka imena. Scenografija okoliša hotela poverena je arhitekti-pejzažisti Žanu Misu zahvaljujući čemu je stvorena duboka veza između estetike ovog mesta i mediteranskog rastinja. Da bi se stvorila šuma borova oko hotela Beach doneto je 400 kubnih metara zemlje. „Želeo sam da povratim stari sjaj borove šume kao što je bila na svom početku 1929.godine,“ kaže Zan Mis. Predeo je prekriven mastikom i mirtom, simbolima obilja. Alepski borovi, petnaestak ogromnih drveta sa vitkom siluetom visine između 7 i 9 metara, igraju bezvremenu igru svetlosti i senke. Mirisi pitosporuma, zimzelenog drveća i veoma dekorativno i pomorandži, obgrljuju gosta. Monte Carlo Beach je oaza kiseonika i prirode.

BELA KUĆA

07.03.2019.




Na zapadnoj obali Norveške, na udaru vetrova, oluja, snažnih talasa nepreglednog okeana, tik uz grad i luku Bergen, nalazi se bela vila „G“. Velika ali ne dominantna i pretenciozna, vila leži na humci visoke obale u mestu Jelestad. Oluje, snegovi, naročito kiše u ovom kraju, traže da kuća bude zaštićena sa svih strana. Arhitekta Tod Saunders, Kanađanin koji dugo živi i radi u Norveškoj, iznedrio je projekat oslanjajući se na upotrebu tradicionalnih nordijskih elemenata i osnovnih norveških građevinskih metoda.

Drveni materijali različitih veličina poređani su pomalo nasumično kako bi dali reljefni izgled zgradi i istakli ovu raznolikost pomoću sunčevih zrakova. Povrh toga, arhitekta je naišao na savršenog klijenta koji mu je zahvaljujući čestim uplivom u projekat pomogao da, kako sam tvrdi, tokom procesa projektovanja, napravi od njega boljeg arhitektu! Dramska predstava Rezultat: retko elegantna kuća „G“, snažnog izraza i izgleda koja u sebi nosi ideju jednog od očeva arhitekture, Frenka Lojda Rajta, kao i čvrstinu i širinu arhitekture nemačke škole Bauhaus.Sa svojom moćnom kubusnom osnovom I betonskom konstrukcijom, s prostranim steklenim površinama, savršeno se uklapa u snežne predele kojima je okružena. Uprkos svojim oštrim formama vila “G” se istovremeno suprotstavlja prema i infiltrira u sredinu u kojoj je izgrađena. Vešto se igra s kontrastom modernih industrijskih hladnih materijala I živopisnim, planinskim pejzažima. Bela kuća je dokaz da čist minimalizam može da sarađuje sa prirodom. Na početku, arhitekta Tod Saunders i vlasnik Jens-Peter Glitenberg započeli su „pregovore“ koji su se završili odličnom saradnjom. Saunders se držao snažnih linija a Glitenberg je težio detaljima. Svi delovi projekta rezultat su plodonosnih diskusija između arhitekte i klijenta. Na primer, stepenište: „Predloga o obliku stepeništa bilo je bar 10-12! „Boksujući“ svaki svoje ideje, stigli smo do čvrstog bloka napravljenog od čelika debiljine 1 cm, obloženog grubim peskom otpornim na klizanje!“ Stepenište je lokalno proizvedeno. Teško je jednu tonu, a njihovo ugrađivanje je bilo “dramsko izvođenje uz pomoć dizalice, a preko krova“. „Da vam pravo kažem, gospodin Glitenberg je veoma inteligentna osoba koja je akutno zainteresovana za arhitekturu! Sve vreme nam je postavljao arhitektonske zamke, tako da sam u jednom trenutku poverovao da će projekat potpisati on sam! Ali, kako je porodica utvrdila i potpisala svoje potrebe i želje, mogli smo da uskladimo njihove koncizne zahteve s našim jednostavnim projektantskim principom! Bela kao mleko! Sa svoje strane, vlasnik je, komentarišući svoje iskustvo tokom evolucije dizajna kuće, rekao: „Da, imali smo preciznu ideju; na primer, o broju dužnih metara za plakare, gde da smestimo prostore koje svako od nas želeo itd. Jer, mi smo pre ove, već podizali nekoliko kuća iz čega smo naučili kako da izbegnemo greške proizašlje iz naših raznorodnih želja. Znali smo da želimo kuću čistih linija bez ikakve vizuelne zbrke.“Ovo je jedan od razloga što su većina ostava I skladišnih prostora integrisani u debele zidove koji su širine, ni manje ni više-60 i 70 cm! Dizajn vile „G“ je u potpunosti beo. Ovu belinu ističu pojedini komadi nameštaja, kao što je jarko žuta stolica, čupavi crveni tepih ili kolorativne slike na zidovima. Kuhinja i trpezarija su u crno belim tonovima. Posebnost dizajna čini prostor za decu. Njihova igraonica je takođe bela sa zidnim planinarskim vežbalištem okruženim potrebnim praznim prostorom u kome deca voze koturaljke, bicikle...kako bi obogatile svoje kinestatičke sposobnosti. Retkost u svetu arhitekture i roditeljskih ideja! Foto: Bent René Synnvåg & Jan Lillebø

LEPOTA HOTELSKOG ŽIVLJENJA

07.03.2019.




Jan Šreger, otac slavne njujorške diskoteke „Studio 54“, danas bezuslovo jedan od najpoštovanijih preduzetnika u Americi, ponudio je Njujorku izuzetan prostor-„Hotel Gramercy Parc”. Davne 1984.godine Jan Šreger je osmislio nov stil hotela: butik-hotele čija je osnovna odlika-pripadanje nijednom velikom hotelijerskom lancu. Njegova filozofija hotela je “jevtin šik”, “druženje u foajeu”, “hotel kao pozorište”, “urbani hotel i spa” i “dom daleko od doma.” 2001.godine on i umetnik Džulijan Šnabel prionuli su da naprave nešto do tada neviđeno.

Kada se udruže ovakva dva maga onda projekat koji rade dobije auru umetnosti, tajnovitosti i zaštićenosti. Bogate boje i brojni umetnički predmeti, zajedno s nameštajem specijalno napravljenim za hotel, iznedrili su ekstravagantnu eleganciju u kojoj danas uživaju novi boemi. Ipak, zadržali su legat boemskog života iz vremena pre Drugog svetskog rata. "The Block Beautiful"      Osamnaest spratova zidanih u cigli i indijanskog krečnjaka, vrata od bronze. U foajeu mešavina nadrealističkih modernih komada i starog seljačkog nameštaja. Šest i po metara visoku tavanicu drže stubovi izrađeni od kiparisa. Zidovi tople sive boje, na podu crne-bele polirane marokanske ploče. Kamin, visok 3,5 metara od krečnjaka sa čeličnim okovima, delo je samog Šnabela. Na prozorima rukom vezene ljubičaste draperije a sa tavanice visi ogroman venecijanski luster u stilu italijanskog dizajna XV veka. Tepih je rukom rađen u prestižnoj francuskoj fabrici Obison u stilu tepiha iz XIV veka - dizajn Šnabel. Recepcija je napravljena u bronzi, gosti sede za bronzanim kafe stolovima, sa bronzanim resama - opet Šnabel. Slike na zidovima iz XX veka: Saj Tvombli, Endi Vorhol, Žan-Mišel Baskija, Demijen Herst, Ričard Prins. Šta bi neki muzeji moderne umetnosti dali da imaju ovakvu kolekciju?! Inspiracija  za 185 soba nađena je u renesansnim bojama slikara Rafaela. Svaka soba je različita. Svaka ima sopstvenu paletu čime se dobija utisak privatne rezidencije. Stolovi ručno presvučeni kožom, takođe rukom rađene tapiserije za stolice; sofe presvučene svilenim somotom uveženim iz Španije, ekskluzivno za hotel dizajnirani stolica i otoman „Smoke“ Martena Basa, tamno roze draperije i lampa pored kreveta-Šnabel. Zidovi i tavanice su obrubljeni tamnim gredama, nađenim u starim ambarima. Svaka soba ima jedinstveni „kabinet za piće“ izrađen od engleskog mahagonija. Na zidovima soba preko 130 fotografija izabranih iz Magnum arhive, čuvene foto agencije. Kolekcija koju vodi kustos Lesli Simić uključuje fotografije Anri Kartije-Besona, Brusa Dejvidsona, Eliota Ervita, Jozefa Kudelke, Džima Golberga, Paola Pelegrina, Aleksa Majolija i mnogih drugih.  Zeleno i roze Sedam specijalnih apartmana praktično su luksuzne rezidencije. Nameštaj i antikviteti sa svih strana sveta, uklopljeni razni periodi... Zidovi u penthausu izvedeni su u 600 godina staroj tehnici, tavanice presvučene mahagonijem, zadržan je originalni kamin koji je projektovao arhitekta Stenford Rajt. Kažu da danas pevačica Kristina Agilera često dovodi celu svoju porodicu, a Džulija Roberts, kada boravi u Njujorku, odseda u jednom od ovih apartmana. Mnogi se slažu da su „Rose Bar“ i „Jade Bar“ dva najoriginalnija i najuzbudljivija javna mesta u Njujorku. „Jade Bar“ u jarko zelenoj  boji sa crnim pločicama na podu uveženim iz Maroka i zidovima boje žada - u harmoniji je s foajeom. Ostatak prostora je u paleti Vermerovih skica. Venecijanski luster i tamno plave klupe, orahovi stolovi i barske stolice od bronze, delo su Džulijena Šnabela, kao i ogromna japanska slika „No.3, 2005“. “Prestiž, šta ćete!” Jan Šreger je otvorio - „Klub na terasi“ - intimna verzija foajea. “Želeo sam da napravim novu vrstu javnog mesta, privatni foaje pod nebom, kao kontra ideji javnog foajea u prizemlju - neku vrstu kantri kluba u gradu.” Ovde se (isključivo) gosti hotela okupljaju, zabavljaju i uživaju u potpunoj diskreciji. U „Klubu na Terasi“ stiže se specijalnim liftom sa posebnim ključem. Ovakvo „druženje u foajeu“ nema nijedan hotel na svetu,“ tvrdi Šreger. „Klub je mešavina londonskog muškog kluba i atmosfere bečkog kafea.“ Upotrebljavajući renesansnu paletu boja Džulijana Šnabela nameštaj, specijalno rađen za hotel, postavljen je tako da „talasa kroz prostor“. Slike na zidovima se povremeno menjaju kako bi ljubitelji umetnosti uživali u najmodernijim delima na svetu. Jelena Kaličanin

OSTRVO U SRCU STANA

14.02.2019.




Transformacija malog stana bila je neizbežna i strateški osmišljena: očistiti prostor, a spavaću sobu okačiti na tavanicu! Za ovaj dovitljiv plan dobijanja više prostora zaslužni su francuski arhitekti Emanuel Kombarel i Dominik Marek. „Da smo u Njujorku, sve bi bilo jednostavno. U nekom od ogromnih starih i zapuštenih magacina smestili bi bez po muke sve što želimo od našeg životnog prostora!,“ tvrde novi vlasnici pariskog stana od 50 kvadrata.

„Ali, skučenost prostora u evropskim gradovima traži da se snađemo i u mali stan smestimo sve ono što bi tamo preko mora stalo u ogroman prostor.“ Ideju za rešenje ovog, i u Srbiji, čestog problema, vlasnici su našli u razgovoru s arhitektima Emanuelom Kombarelom i Dominik Marek. Njihova ideja je bila jednostavna: o tavanicu okačiti spavaću sobu! Idealno rešenje za prostor koji je nekad bio umetnički atelje i koji ima prostornu denivelaciju. Upravo zahvaljujući razlici nivoa od 1,4 metara tako da je na jednom delu visina 3,80, ideja je mogla da zaživi. Tako je zahtev za zasebnom sobom bez sužavanja prostora ispao prednost. Spavaća soba postala je ostrvo u srcu stana. Soba kao koliba Ceo prostor je uzak i dugačak. S vrata se ulazi u prostor na višem nivou u kome se nalaze kuhinja, trpezarija i kupatilo. Otvor viseće sobe okrenut je vratima tako da se pogled ne sudara sa zidovima, već „ulazi“ u gnezdo, dok sa obe njegove strane prodire ka dnevnom boravku koji je na nižem nivou. Igra nivoa koju su arhitekti zamislili pravo je uživanje čula! Spavaća soba, kao arhetip privatnosti i intimnosti, postaje objekat radoznalosti. Ovako otvorena pogledu liči na jedan poveći nameštaj! Jer, ona može da se upotrebi i kao mesto za odmor i kao klupa za goste koji uživaju u francuskim gastronomskim specijalitetima, dok sedeći na njoj opušteno klate nogama. Kutija-spavaća soba napravljena je od metalne konstrukcije(40x40) i pokrivena je drvenim pločama, Ona je, kao i ceo pod, zidovi i tavanica stana obojena belom poliuretanskom bojom. Za sada je prostor dovoljan. Zanimljiv, mladalački. „Pomalo podseća na prostor i boje iz filma Stenlija Kubrika „ Paklena pomorandža“, a to je ono što mi volimo,“ zadovoljno kažu vlasnici. Foto: Gaston Bergeret

Info Centar u Groninger Muzeju

14.02.2019.




Decembra prošle godine, posle osam meseci revitalizacije, otvoren je novi Informacioni centar u muzeju nemačkog grada Groningera, rad slavnog španskog dizajnera Hajmea Hajona Groninger muzej se sastoji od tri izuzetna paviljona koje su dizajnirali Filip Stark, Alesandro Mendini i austrijska firma Loop Himmelblao. Za njegov nov izgled zaduženi su Hajme Hajon-Informacioni centar, Marten Bas-restoran i Studio Job-ulazni hol i restoran. Obično se smatra da unutrašnjost muzeja treba da bude hladna i bezlična. Međutim, oni su mislili su drugkčije.

Stil koji je za novi Informacioni centar osmislio Hajme Hajon je takav da se posetilac oseća kao kod kuće. Funkcionalan i fleksibilan, ovaj stil je već doneo pohvale dizajneru. Žižna tačka su stolovi s „teškim naoružanjem“(kompjuteri) u nišama. Kompjuteri imaju „kape na glavi“ što ukazuje na privatnost dok se radi i omogućava potpunu koncentraciju. Većina nameštaja, multi-stolovi, police za časopise, ogledala, vaze... rađena je specijalno za Centar. Sada u Info Centru postoji malo pozorište gde se daju filmovi i dokumentarci vezani za aktuelne izložbe. Na samom ulazu nalazi se ogromna, rukom bojena, vaza, unikatan predmet posvećen Holanđanima. Lavirint, česma i vitraži Dizajn studio Job, Job Smit i Ninke Tinagel osmislili su glavni hol i restoran muzeja inspirisani muškim salonima za pušenje iz XIX veka: sa svojim debelim tepisima, nameštajem od tamnog drveta, lusterima okačenim na izuzetno dekorisanu tavanicu, sa fontanom na ulazu, oni si predstavljali elitistički bastion. Ovu kitnjastu otmenost Studio Job je iskoristio i upotrebio rafiniran materijal i pomalo ironičan pristup dizajnu. Fontana od livene bronze je česma koja kaplje u veliku kofu. Njena cev je od zarđalog gvožđa. Zidovi prekriveni ogledalima i plafonjere izrađeni su od Venini stakla iz Venecije-veliki luksuz koji se danas ne viđa često! Na zidu polihromiran vitraž, na tavanici staklene lampe u obliku ženske dojke; stolice u restoranu napravljene su od plastike. Na stoljnjacima se nalaze arhetipske predstave u zatvorima i logorima. Ako bolje pogledate u medaljone na vitražima(s klovnovskim bojama) videćete naftne bušotine, fabričke dimnjake i druge industrijske zgrade. Šta reći za pod: zbunjujući lavirint na parketu! Staro i novo, nisko i visoko, kvalitetno i obično. Maestro iz Holandije Mendini restorandizajnirao je Marten Bas. Stolovi i stolice, sa prepoznatljivim „drhtavim“ Basovim stilom, ručno je napravljen: skelet od metala i sintetičke gline. Svaki komad nameštaja je jedinstven. Mendini restoran nalazi se tik uz muzej i jedinstveno je mesto u kome posetioci obavezno piju kafu ili obeduju izvrsnu italijansku i mediteransku hranu. Tako je Muzej u Groningeru postao, ako ne najslavniji, zasigurno najuzbudljiviji!

TRI SESTRE

14.02.2019.




Talin, stari grad. Ulica Pik popločana u XIV veku. Nekoliko zgrada, priljubljenih jedna uz drugu, privlače pažnju prolaznika. Njihova srednjovekovna arhitektura budi znanje o istoriji ovog estonskog grada na severu Evrope. Nekada tri trgovačke radnje, danas jedan od najintrigantnijih hotela na svetu- hotel „Tri sestre“ U hotel „Tri sestre“ stigli smo u sunčano jutro.

Već sam prolaz kroz barokna vrata srednje zgrade traži istorijske informacije. Dejzi Gričevicijus, mlada predstavnica hotela, odmah nas je upozorila: „Pazite kako hodate i kako se penjete stepeništem da se ne bi sapleli, udarili glavom u niske grede ili izgubili u vijugavim hodnicima!“ Istorija kaže da je kraj u kome se nalazi današnji hotel bio poznat kao trgovački i da su se u njemu prodavali žitarice, meso, začini... Svi prvobitni vlasnici ovih triju zgrada su identifikovani: bili su to starešina Esnafa, odbornik i gradonačelnik. Kako su sve tri zgrade izgrađene u različita vremena, uglavnom u XIV veku, s različitim namenama, to je svaka drukčija. Postoji mali pad ulice Pik koji je doprineo da danas hotel „Tri sestre“ izgleda kao zamršeni lavirint u kome je teško ali i zanimljivo pronaći svoj put do sobe ili restorana. Neophodna Arijadnina nit bila je sama Dejzi. „Kao i mnoge zgrade u Starom gradu Talinu, hotel „Tri sestre“ je pod zaštitom države. Kada je započela rekonstrukcija triju zgrada, gradske vlasti zahtevale su mnogobrojna zakonska ograničenja kako bi se očuvalo originalno stanje istorijskog lokaliteta. Upotreba materijala kao što je hrom, plastika i staklo, bila je ograničena a novo glavno stepenište i vrata morali su da budu isključivo od drveta.“ Dejzi nas je odmah nas uvela u veliki apartman koji je zauzimao ceo sprat srednje kuče. „Ovde je engleska kraljica Elizabeta provela dve noći! Za tu priliku, u kupatilu, napravljen je zakrivljeni drveni podest kako bi mogla lakše da uđe u starinsku kadu! Iako joj je bila potreba samo jedna, „Muzička soba“, iz sigurnosnih razloga kraljica je zakupila na dve noći ceo hotel!“ Zvezdice i zvezde Desilo se da je današnji vlasnik hotela Johanes Vintjis, holandski biznismen, bio u hotelu upravo kad i mi. Izuzetno komunikatvan, pričao nam je o svom radu na hotelu, željama i nadama u budućnosti. „Vidite ove glavne stepenice? One su bile problem koji sam, verujem, rešio na najbolji način. Staro stepenište je propalo. Novo je moralo da bude potpuno isto kako su tražili ljudi iz Zavoda. Zato sam u Talinu i njegovoj okolini pronašao nekoliko starih zanatlija koji su bili u stanju da ručno izvedu u potpunosti iste stepenice kao originalne. Uradili su takođe sve štokove za vrata kao i prozorske kapke,“ rekao je gospodin Vintjis. Unutrašnjost je rekonstruisana uz pomoć talenta i maštovitosti arhitekte Martinusa Šurmana koji živi u susednom Helsinkiju i Kili Salum iz Talina, jedne od vodećih estonskih dizajnerki. Najmlađa, srednja i najstarija sestra Kada je arhitekta Šurman završio svoj deo posla, dizajnerka Kili Salum je preuzela zadatak da poveže karakterističan enterijer starih zgrada s novim renoviranim. Upotrebila je nameštaj, šemu boja, osvetljenje...na način, kako je nam je objasnila: „ „Najmlađa“ sestra, s pet soba, boem je u porodici. Njen raznorodan ukus i ljubav prema umetnosti se ogledaju u fotografiji i kontrastu starog i novog. „Srednja“ sestra ima sedam soba. Sa svojim klasičnim stilom i antičkim nameštajem sakupljenim sa svih strana Estonije, ona je elegantna i šik. Najzad, „najstarija“ sestra ima sedam malih soba, živahnih boja i mobilnog nameštaja.“ Posetu hotelu smo završili u sobi „najmlađe sestre“, koja nas je podsetila na ušuškanost nekog švajcarskog šalea. „Kada sledeći put dođete kod nas u posetu besplatno ćemo vam dati ovu sobu koja vam se toliko dopala!“ Teško da ćemo opet posetiti Talin koji je skoro obavezna stanica za turiste koji sižu iz finskog glavnog grada Helsinkija. Ali, ko zna, možda i svratimo baš zbog ovog toplog i ljupkog hotela, trenutno među najlepšim i najzanimljivijim na svetu! Jelena Kaličanin Peđa Filipović Foto: thresistershotel.com

ORLOVO GNEZDO

30.11.2018.




Nekada su Kanađani voleli da grade vikendice pored reka ili jezera. U poslednje dve decenije ovaj koncept je promenjen. Tzv.“druga kuća“ sve više nalazi mesto u oštroj klimi kanadske unutrašnjosti. Jednu od njih projektovao je arhitekta Aleksandar Bluen. Nekada „obična koliba u dnu šume“, ova vrsta stanovanja dostigla je nivo „kuće za sva godišnja doba“. Prvobitna ideja Karla, Žoze i Lee, bila je garsonjera smeštena na dva sata vožnje automobilom od glavnog grada kanadske provincije Kvebek, Montreala.

Onda je njihova ideja vodilja-udobnost i povezanost sa šumom koja okužuje kuću-prerasla u kuću u kojoj se mogu živeti sva godišnja doba. Da bi zadovolio ovaj imperativ, arhitekta Aleksandar Bluen projektovao je zimsko-letnju varijantu vikendice. Iskoristio je topografiju(strmog) terena te je donji nivo postao prizemlje. Kuća je orijentisana u pravcu istok/zapad. Na istočnoj strani okrenuta je ulici, na južnoj ka šumi, što omogućava kaptivisanje sunčevih zraka tokom hladnih zima. Krovni ispusti funkcionalno pokrivaju terase i balkone štiteći kuću od jačine letnjeg sunca. Garaža je smeštena na način kako bi se vizuelno smanjila širina njenih vrata. U prizemlju i na spratu za pregradne zidove upotrebljeno je kaljeno staklo. Ova transparentna podela čini prostor mnogo većim od postojećeg i u isto vreme omogućava veličanstven pogled na vrh planine Pain de Sucre. „Izbegnut je pregradni efekat a prirodna svetlost slobodno može da cirkuliše kroz sve prostore. Da ne govorimo o veličanstvenim vizuelnim prodorima!“ „Postali smo veoma brižni kada je u pitanju naša udobnost, naročito mogućnost uživanja u okolnoj prirodi “ tvrdi arhitekta. „Zato sam i za stepenišnu ogradu i pasarelu na spratu takođe upotrebio kaljeno staklo.“ Fasade kao kora stabla Najvidljivije uspešno kombinovanje materijala upotrebljenih za zidanje kuće, drveta, betona i stakla, jeste kutak na severozapadnoj strani na spratu-Orlovo gnezdo. Arhitekta je uspeo da odvoji jedan mali prostor na uglu kuće, da ga zastakli na dve strane i time dobije mesto za opuštanje, uživanje u tišini i omogući savršen pogled na brdovitu okolinu. Arhitekta kaže: „Orlovo gnezdo je prostor koji se svima dopada. Ovu ideju sam već ranije upotrebio. Izolovanost od svega podstiče meditaciju i vuče pogled na kraj obzorja.“ Dnevni boravak, čija se visina proteže na sprat, „produžava“ se preko velikih površina stakla do šume. Zašto toliko stakla? „Zato što ovaj materijal, u isto vreme, otvara i zatvara prostore,“ tvrdi Aleksandar Bluen. Preko njih, senke drveća ocrtavaju se na podu dnevnog boravka, presvučenog poliranim betonom. Grejni sistemi, integrisani u podove, koriste toplotnu masu betona. Energetski performansi projekta osigurani su, ne samo uz pomoć geotermičkog sistema i sunčevih zrakova, več i jednom „opnom“ od letvica koja je „obukla“ kuću. Njihova složena tekstura dala je fasadama izgled kore drveta. Veliki kamin, obložen panelima drveta i cinka, mesto je okupljana ove tročlane porodice ali i mnogobrojnih prijatelja koji ne propuštaju da dođu u „Orlovo gnezdo“! Foto: Steve Montpetit

GRADSKI SUNCOBRAN

30.11.2018.




U španskom gradu Sevilji 11.aprila 2011 svečano je „otvorena“ nova esplanada pod imenom „Gradski suncobran“, projekat nemačkog arhitekte Jirgena Majera Još uvek su sveža sećanja na uzbuđenje koje je arhitekta Jirgen Majer izazavao pre neku godinu adaptirajući čuvenu Dupli Casa. Njegov rad je dobio sjajne ocene i on je od tada postao veoma tražen. Projekti koji su sledili takođe su podizali interesovanja za njegov rad.

Zadnji projekat ovog arhitekte, seviljski „Gradski suncobran“ pretvorio je ovaj srednjovekovni grad u veliku svetsku atrakciju. Šta je, u stvari, „Gradski suncobran“? Na starom trgu Enkarnasion, u okolini zapuštenih fabrika, izgrađena je ogromna pečurka koja pomalo liči, gledajući iz aviona, na nosoroga! Zamišljen je kao moderan komercijalni centar u kome savremena urbana trgovina i turizam sede rame uz rame sa arheološkim ostacima grada. Novi projekat ima za cilj da revitalizuje deo grada koji je doskora bio samo obično parkiralište za automobile. Tradicija grada Izgradnja je trajala nekoliko godina. U dizajn tezgi za zelenu pijacu, koji se neprestano menjao, bili su uključeni i sami prodavci i farmeri. Generalni stil je proistekao iz tradicije samog grada: zasvođene kupole crkava, mavarski ornamenti kao što su andaluzijske arabeske i veliko staro drveće. Cela konstrukcija sastoji se od četiri nivoa. U podrumu se nalazi muzej povezan s postojećim rimskim iskopinama sa ulazom smeštenim u najširem stubu Suncobrana i stepeništem koje vodi do nivoa ulice. U prizemlju je klimatizovana zelena pijaca i prostor gde se slušaju koncerti ili na platnu gledaju sportska takmičenja. Tu su i šest malih „suncobrana“ koji pokrivaju pijacu. Na drugom spratu, koji je na visini krovova okolnih zgrada, nalazi se esplanada i „Nebeski kafić“ sa otvorenim tendama. Na 22 metra od zemlje vrluda futuristički oblikovana „Nebeska staza“ i omogućava posetiocima veličanstven pogled na staro jezgro Sevilje. Kerto-Q Svi slojevi su dostupni preko stepeništa i dva lifta koji se nalaze u stubovima građevine. Postoji i žičara koja posetioce može da ponese na visinu od 30 metara, do same unutrašne „tavanice“ Suncobrana. Individualno prefabrikovani zakrivljeni metalni delovi, kao i jedna vrsta plastike koja se koristi u brodogradnji bili su jedina opcija kao materijal za ovu „spoljnu“ građevinu. Jirgen Majer je upotrebio FFM-ove Kerto-Q drvene grede s poliuretanskim premazom, jevtinijeg od metala, u isto vreme izuzetno izdržljivim. Ovaj premaz je kao neka vrsta klima uređaja-štiti drvo od atmosferilija ali mu dozvoljava da diše i, ukoliko se zapali, nema opasnih isparenja. Pola projekta finasirao je grad Sevilja a drugi građevinska firma za drvo i drvene elemente FinnForest(FFM) i Aichach, firma koja ima pravo da koristi zgradu sledećih 40 godina, održava pijačne tezge, barove, restorane, kafane i održava razne događaje . „Gradski suncobran“, je postao, samo nepunih dva meseca od svog pompeznog predstavljanja, brend Sevilje. Njegova uloga jedinstvenog urbanog centra, u sred gusto smeštenih fabrika srednjovekovnog grada, omogućava raznovrsnost događanja, uživanja, kupovinu i odmaranja. Foto: David Frank, Fernando Alda

OSTRVO U SRCU STANA

30.11.2018.




Transformacija malog stana bila je neizbežna i strateški osmišljena: očistiti prostor, a spavaću sobu okačiti na tavanicu! Za ovaj dovitljiv plan dobijanja više prostora zaslužni su francuski arhitekti Emanuel Kombarel i Dominik Marek. „Da smo u Njujorku, sve bi bilo jednostavno. U nekom od ogromnih starih i zapuštenih magacina smestili bi bez po muke sve što želimo od našeg životnog prostora!,“ tvrde novi vlasnici pariskog stana od 50 kvadrata.

„Ali, skučenost prostora u evropskim gradovima traži da se snađemo i u mali stan smestimo sve ono što bi tamo preko mora stalo u ogroman prostor.“ Ideju za rešenje ovog, i u Srbiji, čestog problema, vlasnici su našli u razgovoru s arhitektima Emanuelom Kombarelom i Dominik Marek. Njihova ideja je bila jednostavna: o tavanicu okačiti spavaću sobu! Idealno rešenje za prostor koji je nekad bio umetnički atelje i koji ima prostornu denivelaciju. Upravo zahvaljujući razlici nivoa od 1,4 metara tako da je na jednom delu visina 3,80, ideja je mogla da zaživi. Tako je zahtev za zasebnom sobom bez sužavanja prostora ispao prednost. Spavaća soba postala je ostrvo u srcu stana. Soba kao koliba Ceo prostor je uzak i dugačak. S vrata se ulazi u prostor na višem nivou u kome se nalaze kuhinja, trpezarija i kupatilo. Otvor viseće sobe okrenut je vratima tako da se pogled ne sudara sa zidovima, već „ulazi“ u gnezdo, dok sa obe njegove strane prodire ka dnevnom boravku koji je na nižem nivou. Igra nivoa koju su arhitekti zamislili pravo je uživanje čula! Spavaća soba, kao arhetip privatnosti i intimnosti, postaje objekat radoznalosti. Ovako otvorena pogledu liči na jedan poveći nameštaj! Jer, ona može da se upotrebi i kao mesto za odmor i kao klupa za goste koji uživaju u francuskim gastronomskim specijalitetima, dok sedeći na njoj opušteno klate nogama. Kutija-spavaća soba napravljena je od metalne konstrukcije(40x40) i pokrivena je drvenim pločama, Ona je, kao i ceo pod, zidovi i tavanica stana obojena belom poliuretanskom bojom. Za sada je prostor dovoljan. Zanimljiv, mladalački. „Pomalo podseća na prostor i boje iz filma Stenlija Kubrika „ Paklena pomorandža“, a to je ono što mi volimo,“ zadovoljno kažu vlasnici. Foto: Gaston Bergeret

Info Centar u Groninger Muzeju

01.11.2018.




Decembra prošle godine, posle osam meseci revitalizacije, otvoren je novi Informacioni centar u muzeju nemačkog grada Groningera, rad slavnog španskog dizajnera Hajmea Hajona Groninger muzej se sastoji od tri izuzetna paviljona koje su dizajnirali Filip Stark, Alesandro Mendini i austrijska firma Loop Himmelblao. Za njegov nov izgled zaduženi su Hajme Hajon-Informacioni centar, Marten Bas-restoran i Studio Job-ulazni hol i restoran. Obično se smatra da unutrašnjost muzeja treba da bude hladna i bezlična.

Međutim, oni su mislili su drugkčije. Stil koji je za novi Informacioni centar osmislio Hajme Hajon je takav da se posetilac oseća kao kod kuće. Funkcionalan i fleksibilan, ovaj stil je već doneo pohvale dizajneru. Žižna tačka su stolovi s „teškim naoružanjem“(kompjuteri) u nišama. Kompjuteri imaju „kape na glavi“ što ukazuje na privatnost dok se radi i omogućava potpunu koncentraciju. Većina nameštaja, multi-stolovi, police za časopise, ogledala, vaze... rađena je specijalno za Centar. Sada u Info Centru postoji malo pozorište gde se daju filmovi i dokumentarci vezani za aktuelne izložbe. Na samom ulazu nalazi se ogromna, rukom bojena, vaza, unikatan predmet posvećen Holanđanima. Lavirint, česma i vitraži Dizajn studio Job, Job Smit i Ninke Tinagel osmislili su glavni hol i restoran muzeja inspirisani muškim salonima za pušenje iz XIX veka: sa svojim debelim tepisima, nameštajem od tamnog drveta, lusterima okačenim na izuzetno dekorisanu tavanicu, sa fontanom na ulazu, oni si predstavljali elitistički bastion. Ovu kitnjastu otmenost Studio Job je iskoristio i upotrebio rafiniran materijal i pomalo ironičan pristup dizajnu. Fontana od livene bronze je česma koja kaplje u veliku kofu. Njena cev je od zarđalog gvožđa. Zidovi prekriveni ogledalima i plafonjere izrađeni su od Venini stakla iz Venecije-veliki luksuz koji se danas ne viđa često! Na zidu polihromiran vitraž, na tavanici staklene lampe u obliku ženske dojke; stolice u restoranu napravljene su od plastike. Na stoljnjacima se nalaze arhetipske predstave u zatvorima i logorima. Ako bolje pogledate u medaljone na vitražima(s klovnovskim bojama) videćete naftne bušotine, fabričke dimnjake i druge industrijske zgrade. Šta reći za pod: zbunjujući lavirint na parketu! Staro i novo, nisko i visoko, kvalitetno i obično. Maestro iz Holandije Mendini restorandizajnirao je Marten Bas. Stolovi i stolice, sa prepoznatljivim „drhtavim“ Basovim stilom, ručno je napravljen: skelet od metala i sintetičke gline. Svaki komad nameštaja je jedinstven. Mendini restoran nalazi se tik uz muzej i jedinstveno je mesto u kome posetioci obavezno piju kafu ili obeduju izvrsnu italijansku i mediteransku hranu. Tako je Muzej u Groningeru postao, ako ne najslavniji, zasigurno najuzbudljiviji!

UMETNIČKA INSTALACIJA

01.11.2018.




UXUS, arhitektonsi biro iz Amsterdama, dizajnirao je na 250 kvadrata u skladištu fabrike šećera izgrađenom davne 1763.godine, privatnu rezidenciju. Danas se zgrada, smeštena pored jednog od romantičnih kanala ovog grada, nalazi pod zaštitom države Neverovatno ali istinito! Prostor zgrade u kojoj je smešten loft koji izgleda kao umetnička instalacija, do danas je ostao nepromenjen. Dvesta pedeset godina kao da mu nisu naudile.

Čovek se zapita od kakvog su materijala nekada ljudi gradili kuće kada one i danas izgledaju kao tek izgrađene? Jedan od odgovora mogao bi biti da se drvo, od koga su tada uglavnom građene kuće, sušilo, ne decenijama, već vekovima! Ne preterujem, jer sam na jednoj gredi u staroj patiskoj kući pročitala urezanu „zabelešku“: sečena 1605., upotrebljena za gradnju-150 godina kasnije! Izgleda da je takav slučaj bio i sa ovim amsterdamskim skladištem! Zbog ovakve prošlosti zgrade, vlasnici su želeli da prostor ostane čist i da intervencije budu minimalne kako bi se lepota starog drveta iskazala u punom sjaju. U skladu s njihovim željama, arhitekti UXUS-a istakli su drvenu konstrukciju dodavši joj zavese. One deluju kao zanimljivi zidovi i daju prostoru lelujav iugled. Zahvaljujući ovim zavesama, koje se mogu sklanjati i navlaćiti po želji, ceo prostor izgleda kao pokretna izložba. Ulazni hodnik, potpuno otvoren prema stanu, oivičen moćnim drvenim stubovima i gredama na tavanici, izgleda kao špalir i lako se može osetiti gotska atmosfera. Drveni parket postavljen je dužom stranom stana. Drapirane zavese u neutralnoj boji peska dele određene prostore. Neko bi rekao kao u bolnici! Zidovi su od cigle, očišćene i premazane hladnom belom bojom kako bi se bolje uklopile s drvetom. Samo mali delovi zidova ofarbani su svetloplavom bojom kako bi se istaklai umetnički komadi. Laboratorija ludog naučnika Vlasnici su godinama prikupljali stari nameštaj pažljivo ga birajući svuda po svetu: pojedni komadi su doterani kako bi odgovarali celokupnom stilu lofta, a neke od njih nabavili su dizajneri. Bifei i regali, noćni stočići i kraljevski krevet-svaki komad nameštaja ima svoj karakter i priču o istoriji i svom statusu. Tu su i dve čuvene Ims stolice, modeli od iverice iz 1946.godine, „najčuvenije stolice XX veka“. Umetnička dela ponekad zbunjuju posetioce: punjene životnje kao što su vilin konjic, ptice, magarac, rogovi jelena, lobanje svih veličina i vrsta... Kupatilo je presvučeno svetlosivim mermerom, vodvode cevi obojene su sjajnom antraks bojom. Na kupatilu nema vrata-samo zavesa! Na zidu kupatila punjena ptica s krunom na glavi( obraite pažnju na slavine: levo-roze, desno-plave) stoji na lobanji na zlatnom tronu. Osvetljenje je vrlo značajno i sasvim moderno. Iznad kreveta nalazi se luster „Sputnjik“ , omaž prvom satelitu koji je Rusija 1959.godine lansirala u semir. To je remminiscencja na „Atomium“, metalnu sferu izgrađenu 1957.godine za Svetsku izložbu u Briselu. „Renoviranje i redizajn lofta bio je kreativan, svojstven nama, s druge strane, ironičan, poetičan i romantičan,“ tvrde vlasnici. „U ovom prostoru ima toliko ljubavi prema individualnim komadima nameštaja koji izgledaju ekstremno i zastrašujuće, a opez je lepo živei u njemu!“

ŽUTA SOFIJA

01.11.2018.




Paralelno pariskom bulevaru Sen-Žermen-de-Pre, u šarmantnoj ulici Bisi, nalazi se novookupani prostor koji je odmah privukao selektivne Parižne-Cafe Germain Beautiful people Nekada vrlo poznati restoran(80.godina prošlog veka) L'Abruci, danas Cafe Germain, nudi mešavinu dobre kuhinje i dobre atmosfere. Beautiful People sveta nepogrešivo „prati“ prostore(hoteli i restorani) braće Kost u kojima se mogu pokazati ai i sresti druge za njih važne osobe.

Iako ne spada u poznate ličnosti koje „sede po kafanama“, ipak ćete tamo sresti glumca Džona Malkovića kao i razbarušenog Džonija Depa; tu su manekenke Karen Mulder, Naomi Kempbel; tu sam upoznala pevačicu Bjork; povremeno se viđa ne mnogo simpatična Katrin Danev; Miša Barton i cvet svetskog medija. Ko bi mogao da dizajnira Cafe Germain? Tjeri Kost se bez mnogo premišljanja odlučio za Parižanku Indiju Mahdavi. Njen stil okrenut prošlosti ali sjajno inkorporiran u današnji modernistički, pokazao je kako se elegancija i kič prepliću. Prosor Cafe Germain prostire se na tri nivoa: u prizemlju je kafić, na spartu restoran, u podrumu privatni bioskop. Kafić i restoran su povezani ogromnom skulpturom „Sofija“ koja se proteže kroz da nivoa: u kafiću se vidi njen deonji deo-ona stoji navisokim potpeticama dok su glava i torzo na gornjem nivou! Žarko žute boje, skulptura, koja kao da je propala s prvog nivoa u prizemlje, zaista daje atmosferu šašavostii, zanimljivosti i lepršavosti. To Francuszi vole. Sve prostorije imaju drugačiji stil. Glavni elementi dzajna su šareni dezeni, udobne kožne sofe, velike tzv.“episkopalne“ stolice i mnogobrojni detalji od kristala. Tu je i nezbežna plava boja Indije Mahdavi. Retro 70 U prizemlju enterijeer podseća na vreme sedamdesetih godina prošlog veka: jarke boje, uglavnom crvena i žuta nijansa(nameštaj) u kontrastu sa crno-belom i lepršavi dezen na nameštaju i tepisima. Na prvom spratu(restoran) smešten je salon namenjen privatnim druženjima i zabavama: velikei okrugli stolovi, pored njih stilizovai pomoćni stočići koji adekvatno služe svrsi stvarnja atmosfere. Jedinstvenost Cafe Germain-a jeste snažna žuta skulptura, delo poznatog francuskog umetnika Ksavijera Vejana „Sofija“ koja se, i pored smelosti da se postavi kroz dva sprata, savršeno uklapa u dizajn arhitekte Mahdavi. „Pre neku godinu napravio sam portret moje prjateljicu Sofije za moju izložbu u jednoj galeriji u Majamiju, Florida. Tri ogromne skulpture „Sofija“ stajale su u velikom praznom prostoru galerije:svaka je nudila posebno viđenje. Kada mi je Tjeri Kost predložio da učestvujem u stvaranju enterijera koji je osmislila Indija Mahdavi, želeo je da u njega smesti upravo jednu od ovih skulptura. Ali, kada sam tokom građevinskih radova posetio restoran, shvatio sa da bi vertikalna pozicija skulpture bila najspektakularnija i odično „prijanjala“ uz restoran samo ako je postavim na dva nivoa. Tako smo i uradili. Zato ona danas izgleda kao da se tu našla iz vremena predhodnog restorana L'Abruci.“ De gustibus... Ovaj dizajnerski poduhvat ne mora svima da se sviđa. Zato, ako se zadesite u Parizu, skoknite do 25-27, rue de Buci, kako bi doneli sopstvene zaključke o dizajnu Indije Mahdavi i velike žute „Sofije“! Kada procenite situaciju siđite na donji nivo. Plave elegantne stepenice, žig arhitekte Mahdavi, vode u jedan od najsimpatičniji bioskopa u Parizu. Na misteriozan i senzualan način Indija Mahdavi je dizajnirala privatan bioskop u podrumu restorana Cafe Germain. Ako su gornja dva nivoa napadni, oštri i živopisni, donja sala je glatka, zemljana-jin!, za razliku od gornjeg Jang! Bioskop Paradiso pomalo liči na džunglu. Braon, bronzanai plava boja tepiha sa dezenom apstraktnih divljih životinja vrlo dobro funkcioniše. Pokušaj da se stvori „stilizovana postavka džungle i supermoderan raj“ upotrebom zakrvljenih linija doneo je prostoru toplu privatnost. Klupe bujnih oblika i kružne salonske stolice su presvučene plišem i deluju vrlo šik. Ceo prostor zavodljivo poziva posetioca da se ušuška u mekoću dizajna. Ko onda ne bi voleo da se u nekom od uglova šćućuri s čašom šampajca u ruci i gleda film? U ovom carstvu svako može da izabere film i poruči večeru, daleko od buke grada čije srce lupa iznad ovog mesta. Foto: Derek Hudson

HOTEL BADRUT

01.11.2018.




Kažu da se skijanje rodilo upravo u švajcarskom mestu Sent Moric gde sunce neprestano sija 300 dana u godini a visina snega dostiže stalnih 40cm. Zato se kaže da ovo mesto ima „šampanjsku klimu“. U njemu, najpoznatiji hotel - BARDRUT PALATA - mesto gde se sreću stari pastoralni svet i novi glamur. Nedaleko od mesta i u vreme kada je devojčica Hajdi veselo trčala preko poljana posutim šarenim cvećem, sredinom devetnaestog veka, hotelijer Johan Badrut otvorio je, u mestu Sent Moric, prihvatilište sa 12 soba.

Bila je to malena drvena građevina, utonula u netaknutu prirodu kantona Graubinden, kojoj je tek mnogo godina kasnije dodata kula sa krovom zašiljenim kao šešir bajkopisca Hansa Kristijana Andersona ili zelena kapa švajcarsog seljaka. Vreme je teklo mirno i sporo. Hotel su posećivali ljubitelji divljih predela Švajcarske, zaštićenih od najezde neprijatelja, turista i lovokradica. Govorio se stari jezik sličan rumunskom - romanš, danas četvrti oficijelni jezik Švajcarske konfederacije. Priča kaže da se Johan Badrut opkladio s četvoricom engleskih turista da će, ukoliko ponovo dođu sledeće zime u Sent Moric, šetaće golih ruku i uživati u toplom suncu. Ukoliko on izgubi opkladu - platiće im boravak i putne troškove. Ukoliko dobije - oni treba da ostanu do proleća. Badrut je dobio opkladu a četvoro turista, oduševljeni boravkom, proširilo je priču o malom selu u Alpima koje je preko cele zime osunčano. Pet generacije kasnije, od kućice koja je odgovarala Hajdinoj jednostavnosti, Badrut Palata je postala najluksuzniji i najekskluzivniji hotel u gradu, prvo mesto u kome je uvedena električna struja u Švajcarskoj. Sobe i apartmani, ima ih oko 200, mešavina su mnogih arhitektonskih stilova i zato odgovaraju svim ukusima, bilo da neko voli šik eleganciju ili rustičan ugođaj: pokriveni bazen, bar - restorani, zdravstveni centar, tržni centar pod arkadama, podzemna garaža. Najzad, 1990.godine, obnovljena je famozna kula, uvećane njene dimenzije, koja je odmah vratila hotelu i okolini atmosferu stare švajcarske pastorale. Osećaj topline i prisnosti koji je devojčica Hajdi toliko volela, ostao je do danas. Vašar taštine Posle ludog skijanja na nekom od šest skijaških kompleksa sa ukupno 400 kilometara staza, gost se vraća u prostor koji se smatra „velikom dnevnom sobom Sent Morica“: Veliki Hol hotela je mešavina mavarskog, gotskog i klasičnog arhitekstonskog izraza. Dok sedite apres ski ispred jednog od dva ogromna starinska mermerna kamina, pored vas prolaze ili sede glumci Hju Grant, Robert de Niro, Elizabet Harli ili manekenka Eva Hercigova. Veliki Hol je mesto gde bogati biznismeni, slavni glumci i plemstvo pokazuju svoje bogatstvo. Nemojte se iznenaditi ako ove godine svrati engleski princ Čarls, koji tradicionalno provodi zimu u obližnjem Klostersu, sa svojom Kamilom. Karolina od Monaka, u neizbežnom Šanelu, zasigurno dolazi na čašicu vruće rakije u Veliki Hol. Bon appetit! Kada se predveče prošetaju krzna i nakit (čini mi se najgušća količina po čoveku na svetu!) i gost ogladni, odlazi obučen prema zahtevima hotela u večernje odelo ili elegantnu haljinu, u Nobu restoran koji je davno otvorio lično Nobujuki Macuhisa. Između zidova presvučenih svilenim tapetima tamno crvenkaste boje, stubova i tavanice prekrivene vitražom a la Munk stil, na elegantno postavljenim stolovima, počinje uživanje u hrani poznatoj širom sveta. U ovom restoranu kuhinja je mešavina japanske i peruvijanske hrane. U njemu su se hranili princ i princeza Aleksandar i Barbara od Jugoslavije, pre njih njegova majka Aleksandra i baka Velika vojvotkinja Aurora di San Donato, prinčevi od Lihtenštajna - braća princeze Barbare. „Celu mladost smo proveli zimujući u Sen Moricu. Stanovali smo u Badrutu i bili pravi mali đavoli,“ kaže princeza Barbara. „Napravili bi velike grudve i ubacili ih u pancirke koje su tada bile od kože. Nesrećni gosti čekali su po tri dana da se čizme osuše!“ Princeza Dijana od Firstenberga, poznati modni kreator, kaže da je Johanov unuk, Andrea Badrut, umeo s „nama, plemstvom“. „Bila sam bez dinara ali i dalje gost u Badrutu. Njegova politika je omogućavala poznatima i siromašnijem plemstvu da odsednu u hotelu iako nisu mogli u tom trenutku da plate. Mi smo bile ličnosti koje su privukle Aristotela Onazisa, a za hotel je to bila velika nagrada!“ Možete da birate hranu u „Restoranu“, IGNIV s jednom Mišlin zvezdicom, rustičnoj VIP „Chesa Vegila“. Ukoliko niste dogovorili neki drugi izlazak možete izabrati jedan od sedam restorana Badrut Palate, ili Renaissance Bar, Bar Carigiet, Polo Bar kao i dva kluba, Privatni klub

FANTASTIČNA NORVEŠKA

01.11.2018.




Prošlog novembra arhitektonski biro „Fantastic Norway“ iz Osla dobio je nagradu ICIF za svoj projekat kolibe smeštene na rtu Vardenhaugen poluostrva Fosen u Gretingen fjordu Tek diplomirali arhitekturu 2006.godine Hokon Matre Osarod I Erlend Blakstad Hafner rešili su da “osete mesto pre nego što počnu da projektuju na njemu”. U to ime kupili su karavan jarko crvene boje, na njemu velikim slovima napisali FANTASTIC NORWAY i krenuli na put. Tokom tri godine obišli su Norvešku vozeći se od mesta do mesta.

Inicirali su razgovore s lokalnim stanovništvom pozivajući ih u karavan, davali predloge, prikupljali njihovo mišljenje, pomno slušali njihove ideje. Lokalni mediji takođe su potpomogli ovaj neuobičajeni način upoznavnja I razmenu arhitektonskih ideja. “Kako mislite da projektujemo sedeći u zatvorenom prostoru bez ikakve komunikacije s terenom?! Gradnja nije samo fizička akcija: arhitekta takođe može da gradi identitet, ponos, skup I strategiju. Mi verujemo da svaki dizajnerski proces treba da usvoji ovu činjenicu, da stvarno otkrije potencijal mesta I da arhitekta otkrije “skriveno znanje”: znanje ne može da se čita iz crteža I statistika. Znanje mesta imaju samo lokalni stanovnici!” Danas je biro Fantastic Norway(nalazi se u narodskom kraju Osla) relevantan dizajnerski tim u Oslu koji se pojavljuje na televiziji u seriji o arhitekturi. Prošle godine učestvovali su na venecijanskom Bijenalu a takođe imaju radionice za arhitekte I umetnike u Indiji. Planinska lisica Jedan od njihovih zanimljivih projekata jeste koliba na poluostrvu Fosenu koja se nalazi na 35 metara od nivoa mora Uglavljena između mora I stena na udaru je vetrova. Vlasnici, osvedočeni ljubitelji prirode I tradicionalne norveške drvene arhitekture namerno su postavili kolibu na mestru oštre klime. Crno-bela koliba ima neobičan oblik- oblik planinske lisice, sklupčane kako bi se zaštitila od vetra. Telo kolibe leži na niskom grebenu I pripija se uz glatke stene. Uz nju mali aneks stvara oblik atrijuma kako bi zatitio kolibu od oštre klime. Kuhinja je kičma kuče I povezuje sve ostale prostorije. Spavaća soba I kupatilo smešteni su u zadnjem delu kućice s pogledom na polja Vardahaugena. Dnevna soba, bolje reći opservatorija, ima počasno mesto okrenuto moru, s pogledom na tri strane. Da bi se koliba što više zaštitila, crni krov se “preliva” I postaje zid na najisturenijim delovima kuće, uglavnom na njenim uglovima. Površina zida je prekrivena impregniranim Kraljevskim borom. Ukopana je u stene pomoću čeličnih šipki. Gradnja je trajala tokom cele godine. Arhitekti su nebrojano puta odlazili u Vardahaugen kako bi dobili najpotpuniji utisak o različitim klimatskim uslovima I njihovom uticaju na materijale kolibe. Imajući u vidu krajnje opasan položaj kolibe a poštujući stroge zahteve regulacionih planova, komšije I lokalne vlasti bili su uključeni u proces projektovanja! Obaveštenja o jačini vetrova dobijali su od lokalnog stanovništva koje je pomno beležilo svaku njihovu promenu. U pomoć im je dobrodošla I disrtacija dr Ane Brit Berve “Dizajn I funkcija samostojećih kao I grupnih zgrada u oštrim I hladnim vremenskim uslovima: “Bila je to izuzetno važna alatka u vezi našeg rada na dizajniranju I postavljanju kolibe!” kaže arhitekta Hafner. Nagradu “Iakov Chernikov International Foundation”(ICIF) su 1988.godine osnovali International Academy of Architecture(AIA) I International Forum of Young Architects(IFYA) s potporom Društva arhitekata Sovjetskog saveza. Glavna nagrada konkursa, koji je okupio 300 mladih arhitekata iz 35 zemalja sveta, bile su četiri knjige arhitektonske mašte Jakova Černjikova, arhitekte, grafičara I pedagoga. Osnovna ideja nagrade je podrška eksperimentalnom, obrazovnom I istražiteljskom radu na polju inovativne arhitekture I planiranja gradova. Foto: Haakon Matre Aasarod

Ascendent ili ulazni znak

01.11.2018.



IV deo Pri određivanju opšte slike zdravlja i bolesti u životu individue, nužno je znati njegov ascendent ili ulazini znak. Ascendent je znak koji se uspinje istočnim horizontom u trenutku rođenja (zahvaljujući rotaciji Zemlje po svojoj osi), onako kako je viđen sa mesta rođenja. Termin je takođe korišćen da označi ne samo tačan stepen ekliptike koja raste, već čitavog zodijačkog znaka kome ulazni stepen prirada.

Zemlja je, naravno, u neprekidnom pokretu, što prouzrokuje pojavljivanje različitog stepena ekliptike iznad horizonta, u svaka četiri minuta. Tako bi blizanci, koji bi se rodili u razmaku većem od četiri minuta, imali različite ulazne znake. Ako bi ascendent prvog novorođenčeta bio na 30Bika, njegov blizanac bi imao blizance kao ascendent. Odatle je važnost preciznog ustanovljavanja ascendenta u ličnom horoskopu. U slučaju medicinske astrologije, koji nam je ovde najpreči, tačno određenje uzlaznog znaka izuzetno je važno, zato što se ono koristi da obeleži vrh Prve kuće, koja se tiče fizičkog tela. Inspirator teorije o stelarnim antenama, koju smo već spominjali, Cejn, tvrdi da stepen ascendenta obeležava snažnu liniju elektromagnetske energije, koja teče preko astralnog tela, jasno vidljivu vidovitim osobama. Aspekti ove »žice za uzemljenje« su skoro jednako važni, što se zdravlja tiče, ako i aspekti Sunca i Meseca. Ustanovljavanje uzlaznog znaka za decu rođenu danas, u savremenim uslovima, je srazmerno jednostavno, pošto se porođaji u ginekološko-akušerskim bolnicama precizno beleže. Ipak, veliki broj ljudi ne zna ni precizan sat svoga rođenja. Čak su i roditelji, ako su još živi, obično iznenađujuće neodređeni kada ih upitate za tačno vreme rođenja svoje dece. Profesionalni astrolozi koriste nekoliko metoda da bi rešili ovaj problem. Jedan je poznat kao rektifikacija (ispravljanje), a izvodi se kroz kalkulacije zasnovane na važnim trenucima u životu osobe kojoj se radi horoskop, kao što su prva ozbiljna bolest, nesrećni slučajevi, smrt roditelja ili braće i sestara, venčanje, rođenje deteta i tome slično. Drugi metod se bavi upoređivanjem pozicija kuća i aspekata u horoskopu osobe sa njegovim društvenim statusom, crtama karaktera, vrstom posla koji radi, ili profesijom i imovinskim stanjem. Treća procedura je poznata pod imenom Prenatalna epoha, i razvijena je iz drevne hermetičke teoreme. Hermes je zabaležio da određene nužne veze postoje između položaja Meseca pri rođenju i ascendenta u vreme začeća, i obrnuto. Sefarijal (Sepharial – pseudonim značajnog učitelja savremene astrologije i prevodioca sa hebrejskog, sanskrita, kineskog, italijanskog i francuskog, prim.prev.) je 1898. izveo astronomsku formulu zasnovanu na ovoj opštoj ideji, i objavio je pod naslovom Prenatalna epoha i zakon seksa. -nastaviće se-

PALME U RAVNICI

16.10.2018.




Na tromeđi Hrvatske, Slovenije i Mađarske, u Varaždinu, gradu starom oko 1000 godina, gradu srednjovekovnih, baroknih i rokoko zgrada, nikla je kuća koju su projektovali Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić, arhitekti iz biroa DVA ARHITEKTA Kuća se nalazi u samom centru grada. Njena arhitektura proistekla je iz tradicionalnog ravničarskog stila 18.veka. Duga fasada prema ulici, kolski ulaz-danas garažni-opeka... Na mestu nove kuće postojala je stara koja je srušena.

„Porodica je odlučila da kupi staru dotrajalu susednu kuću koja je naslonjena na njihovu kako bi popboljšala kvalitet života,“ kažu arhitekti Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić. „Dogradnja je obuhvatila u prizemlju novi dnevni boravak, roditeljski blok na spratu i društvene prostorije u podrumu. Nova celina je u obliku latiničnog slova „L“ tako da flankira prostran, bogat i negovan vrt koji predstavlja najveću vrednost ove lokacije.“ Sačuvan je podrum sa svodnom tavanicom od opeke. Njegova visina je prelazila nivo ulice. „Da bi zadržali kolni ulaz na nivou ulice, a nivo prizemlja postavili na podrum, bilo je logično da gornji deo u kome se nalazi trpezarija deniveliramo. Zato je ona na višem nivou od ulaza, garaže, tropskog vrta i s druge strane dnevnog boravka.“ U podrumu su smešteni tehnička prostorija, zatim za zabavu, wc, spremišta, kotlarnica. Neke od tih prostorija imaju prozor unutar šahta pokrivenog rešetkom u nivou okolnog dvorišnog terena. Tropski vrt Arhitekte Ćurković i Zidarić, u saradnji s Barbarom Vuković, projektovali su novu kuću u istoj liniji sa starom postojećom. Postoji mala razlika u obliku prozorskih otvora. Umesto uobičajenih, manjih, arhitekte su našle način da pravougaone otvore slože, uz pomoć odlične razmere, s površinom fasade. Tako je sada cela kuća-jedan stan. Na samom ulazu u kuću smešten je „tropski vrt“ u kome se šepure pet palmi. „Vlasnici su ljubitelji tropskog bilja i ribica pa je jedan od njihovih zahteva u fazi idejnog projekta bio zimski vrt s palmama, a u dnevnom boravku veliki akvarijum s tropskim ribicam,“ objašnjava arhitekta Zoran Zidarć. Palme su raspoređene u staklenoj kocki i pravi su ukras u minimalističkom enterijeru. Okružene su četvrtastim okvirom popunjenim belim oblucima. U okviru garaže nalazi se prostorija za baštovana s wc-om, prostorija za spoljnu klima jedinicu kao i prostorija za psa. Na tavanici garaže nalazi se ogroman kružni otvor koj je natkriven staklom koje sprečava padanje kiše i snega unutar garaže, ali omogućava direktnu, prirodnu ventilaciju. Gigantska šarka Između stare i nove kuće postoji spoj koji izgleda kao gigantska šarka. U njemu se kriju dve veze. Jedna je u prizemlju: nekada je ovaj spoj bio kolski ulaz u dvorište a sada je u funkciji ulaznog hola iz koga se desno ulazi u staru a levo u novu kuću. Druga je na spratu pored koje se nalazi kupatilo. Deo prema dvorištu zatvoren je fiksnom staklenom površinom. Krovovi i okviri oko prozora presvučeni su bakrenim patiniranim limom. Na pročelju kuće je puna opeka III klase. „Građevina poštuje meru ulice i tradicionalne građevinske elemente, ali ima i savremenu kompoziciju pročelja,“ kažu arhitekti. „Otvori na pročelju imaju dvojak karakter u zavisnosti od orijentacije. S dvorišnje strane to su veliki stakleni prozori koji kadriraju zeleni vrt, a prema ulici oni imaju horizontalne roletne koje osiguravaju intimu, u isto vreme osiguravaju difuzni prodor svetlosti sa južne strane.“ Krovni vrt s vrbom iznad garaže i zastakljeni tropski vrt s palmama na zapadnom krilu filtriraju niske sunčane zrake s te strane, a veliki akvarijum na istočnom delu obogaćuje enterijer svojim koloritom, stvarajući novu fokusnu tačku. Studio DVA-ARHITEKTA je modernizovanu staru i stroge geometrijske linije nove kuće odlično uklopio u pastoralni izgled ulice i time zadovoljio lepotu ovog drevnog grada na Dravi.

AFRIKA U SRCU ŽENEVE

16.10.2018.




Arhitekte Stefan Antoni, Olmsdal Truen i Džulijet Kaviše iz arhitektonskog biroa SAOTA iz Južne Afrike projektovali su za svog klijenta jednu vilu u Kejp Taunu, Južna Afrika, drugu u Dakaru, Senegal, treću u Parizu i, najzad, četvrtu, upravo izgrađenu u Ženevi, na obali Lemanskog jezera. Naći slobodan teren u Ženevi nije lako. Pogotovo ne na obali poznatoj po najvišim cenama kvadrata u Švajcarskoj, možda čak i u svetu! Ipak, uvek se nađe neko ko može da plati maksimalnu cenu i sebe i svoju porodicu obraduje podizanjem nove vile.

Jedan od takvih, Južnoafrikanac Sou, želeo je da mu u tom poslu pomogne arhitektonski biro SAOTA iz Južne Afrike. Arhitekti su pred sobom imali teren koji je zahtevao pažljivo projektovanje. Nalazi se na uskom potezu između obale Lemanskog jezera s jedne, i prometnog druma i železničkih šina s druge strane. Štaviše, teren uopšte ne izlazi na jezero. Upravo taj deo, trouglastog oblika zahtevao je promišljenu zaštitu od buke i što lepši pogled na jezero. Drugi zadatak bio je udovoljiti želji vlasnika da njihov dom dobije izraz „afričke estetike“. „Južnoafrikanci imaju specifičan stil stanovanja,“ kaže arhitekta Greg Truen. „Za njih je ravan krov važniji od vertikalnih zidova. Treba ih izbegavati što više moguće. Ali, evropska klima traži više pregrada između unutrašnjeg prostora i prirode.“ Zato je projekat dobio dva bloka koja stoje jedan prema drugom u obliku latiničnog slova „L“. Jednom, oblika paralelograma, u kome se nalaze kuhinja i trpezarija, stepenice s liftom i mali prostor za odmaranje, pridodat je dnevni boravak. On ima labavu vezu s telom osnovne zgrade, ali i onaj izraz Afrike koji su želeli vlasnici. Svetlosti, još svetlosti Zgrada i dnevni boravak kao vezu imaju samo usku zastakljenu tavanicu s jedne i zid od kamena i čelika s malim otvorima, koji podseća na Korbizijeovu crkvu u Ronšanu, s druge strane! Upravo ova uska staklena traka na tavanici dozvoljava prodor svetlosti kroz dnevni boravak, kao i pljusak svetlosti koji teče iz vile prema jezeru. Treća i četvrta strana dnevnog boravka zastakljene su i pridržana specifičnim zakrivljenim stubom. Prvi pogled na vilu izuzetan je: prodor dvaju tela, zakošenog zida i staklenog kruga-stepeništa koji „ističe“ iz zida-klasično korišćene geomerije. Dnevni boravak ima duplu visinu. Enterijerista Mark Rili i vlasnik vile Sou proveli su mnogo vremena u traganju za odgovarajućim nameštajem i dekoracijom. „Izabran je nameštaj sa zaobljenim linijama kako bi se prostor „smekšao“,“ kaže Rili. „Moderan kamin deli ovaj prostor na dva dela, na gostinski i privatni. U oba se nalazi po jedna Arne sofa(B&B Italia). Tu je i kožna fotelja TRICOT-Poltrona Frau (koja se može naći i u Srbiji). U jednom uglu nalazi se ogromna skulptura konja. Ona je, u stvari, „Konjska lampa“ od poliestera, deo kolekcije MOOOI. Blago gostima! Na spratu su smešteni en-suite(velika spavaća soba kojoj su pridodati garderober, kupatilo i toalet) i još jedan apartman. Duž celog zida, okrenutog k drumu ugrađeno je dvadesetak metara plakara! U donjem delu vile smeštene su garaže u koju može da se smesti pet, šet automobila, nekoliko ostava... Zanimljivo je da kružne stepenice s liftom nisu promenile izgled u ovom delu. I dalje su luksuzne, prostrane i prijatne. Naravno, i lift je takav! U jednom uglu okrenutom drumu smešten je mali apartman za poslugu. Levo od ulaza u teren nalazi se druga, manja zgrada koja u sebi krije iznenađenja. Okrenuta je leđima susedstvu i u donjem nivou smešteni su dve spavaće sobe, radni deo, biskop, bazenčić i sauna! Gornji nivo je jedan veliki gostinski apartman s bajnim pogledom na Lemansko jezero... „Moja vila je rezultat suprotnosti,“ raznežen je vlasnik Sou. “Skulpturalnost u ručnom radu, priroda i visoka tehnologija, povrh svega „afrički miris“ dizajna, elegancija svetlosti...sve je to moj dom!“ Jelena Kaličanin Foto: SAOTA www.saota.com

Zanimljivosti u stanu

16.10.2018.




Porodična kuća, smeštena u blizini Belgijske kraljevske opservatorije u blizini Brisela, testament je jednostavnom, savremenom dizajnu koji omogućava udoban život. Ova porodična kuća sa šest spavaćih soba, pet kupatila i odvojenim studijom, idealna je za veliku porodicu. Glavni dnevni boravak, a ima ih više, u potpunosti je osvetljen zahvaljujući staklenoj zavesi od poda do tavanice. U prizemlju, za vreme leta, debele zavese čuvaju ubnutrašnjost od vrućih sunčevih zraka.

Ulazni hol oplemenjen je umetničkim slikama i skulpturama koje ovom prostoru daju eleganciju i prefinjenost. Nameštaj ima čiste linije i neutralnih je, uglavnom čokoladnih, boja koje se slažu s bojom poda, s tepisima, čak umetničkim slikama na zidu. U nastavku dnevne sobe smešten je dugačak trpezarijski sto sa stolicama od originalne životinjske kože koje razbijaju klasičan izgled ovog prostora. Trpezarijski deo okrenut je unutrašnjem atrijumu u kome se takođe može obedovati ali i odmarati u miru zaštićenog prostora. Jednostavnu kuhinju osvežavaju stolice u crno crvenoj boji. Spavaće sobe odišu svežinom, prijemčivim bojama, dok se za ženski deo porodice boje prilagođavaju. Velika kupatila geometrijskih linija sa sivim i belim pločicama daju potpuno čistu atmosferu.

BELI ANĐEO U PARIZU

02.10.2018.



Nedavno se iznad ulaznih vrata Srpskog kulturnog centra u Parizu pojavila slika Belog Anđela čiji se original nalazi u srpskom manastiru Mileševa, ali i negde u svemiru na specijalnoj ploči Vojadžera 1. Slika Belog anđela smeštena je u lučnom delu iznad vrata Centra i rad je srpske umetnice Jelene Gvozdenović koja živi i radi u Parizu. Kako je došlo do toga da se Beli anđeo pojavi u Parizu? „Direktor Srpskog kulturnog centra Radoslav Lale Pavlović predložio mi je da ovu vizantijsku ikonu naslikam i postavim iznad ulaznih vrata Centra i time približim Francuzima i svim turistima naše kulturno blago“, kaže slikarka Jelena Gvozdenović.

„Sliku sam uradila u drvetu tehnikom vizantijske ikone što znači da postoje određene podloge i boje s kojima se radi.“ Jelena Gvozdenović je u Nišu završila srednju umetničku školu-modni dizajn/slikarstvo. Posle studiranja na Slikarskoj akademiji na Cetinju u klasi profesora Baneta Sekulića i Ratka Odalovića, stigla je u Novi Sad na poziv profesora Milana Blanuše gde je diplomirala na odseku slikarstva. Zatim upisuje pozorišnu scenografiju kod profesora Geroslava Zarića. Slika koja ide ka nama Jelena je na svojoj slici uspela da prenese karakteristike vizantijskog pristupa koji ukazuje na bestelesnost i duhovnost, bez i prostora bez dubine. „Ovde je uvek prisutna kontraperspektiva –mi ne ulazimo u sliku već ona ide ka nama. Beli anđeo otvorenih očiju uperenim prema svakom od nas jasno ukazuje na našu materijalnost ali i duhovnost zapretenu duboko u nama.“ Koliko je bilo interesovanje za ovaj vaš rad? Francuzi poznaju “Belog anđela” kao i ostali svet jer se on nalazi na čuvenoj ploči odaslatoj u kosmos prema izboru fizičara Karla Sagana. “Zanimljivost ove freske iz Mileševe se smatra jednom od najlepših radova srpske i evropske umetnosti srednjeg veka. Prvi satelitski prenos video signala 1962. godine između Evrope i Severne Amerike sadržao je sliku Belog anđela među prvim kadrovima koji su predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima. Nešto kasnije, isti signal je poslat u svemir prema mogućim vanzemaljskim oblicima života. Beli anđeo je odabran za ovu priliku jer je postao širom sveta poznat kao simbol svekolikog mira,” kaže Jelena Gvozdenović. Rad Jelene Gvozdenović Beli anđeo imao je odjeka u Parizu, među umetnicima i poznavaocima vrednosti srpske srednjovekovne umeetnosti. Ova umetnica iza sebe ima raznovrstan rad što znači da se pored slikarstva bavila i drugim umetničkim tposlovima: radila je na odseku vajarstva-crtanje, zajedno s našim mladim rediteljima na Akademiji u Amsterdamu, na razvoju savremenog teatra na osnovu geštalta i behivejiorizma. J.K.

TA ČUDOTVORNA SO

17.09.2018.




Proizvodnja organske soli u Sečovljenskim solanama u Piranskom zalivu u Sloveniji stara je 700 godina. Ova organska so obiluje velikom količinom joda dok je himalajska so poznata po mineralima. Za ovu solanu kod reke Dragonje znalo se još u rimsko vreme. I danas se mogu naći ruševine kuća koje su nekad naseljavali radnici. Na 750 hektara, u Strunjanu i Piranu so se vadi iz mora na potpuno starinski način- ručni metod star nekoliko vekova, sa istim alatima.

So je bela i nije dodatno jodirana. Na solanama radi oko dvadesetak zaposlenih, a u sezoni još dodatnih dvadeset rade od juna do kraja avgusta na 26 bazena. Za to su potrebna 23 sunčana dana i vredne ruke solinara, koji u sezoni "uberu" i do 6 tona soli dnevno. Ponekad se sezona, zahvaljujući sunčanim danima, produži i u septembru. Solana je jedna od pet na svetu u kojoj se proizvodi tzv. solni cvet, začin koji sadrži kapljice vode zbog čega ima blaži ukus i koji je skuplji od same soli. Zanimljivo je da se ova so kao delikates prodaje u Japanu gde se koristi za suši. Ona sadrži 95 % natrijum hlorida, a za Srbiju je potrebna jača od 99,99%. Solana u svom program ima razne proizvode: kupke sa solju, kreme za telo, kulinarske programe, knjige s receptima, kutije s poklonima i spa “Lepa Vida” u kojoj se za 20 evra možete okupati u soli. Slovenačko Ministarstvo kulture Piransku solanu je proglasilo “živim umećem od nacionalnog značaja” i trenutno pretenduje na uvrštavanje ove soli na UNESCO-ovu listu "Cultural Landscapes". www.soline.si

BRANCINI PORODICE FONDA

03.09.2018.




U piranskom zalivu smestilo se porodično uzgajalište brancina – Fonda, najmanje uzgajalište ribe u Evropi. Na turbulentnoj morskoj granici između Slovenije i Hrvatske, podeljenoj rekom Dragonja, porodica Fonda smestila je osam velikih mreža dubine 10 metara u kojima raste mlađ u “vrtiću” koja kasnije kada odraste mnogim epikurejcima čini najlepše uživanje. Uz simpatičnu zakusku, brancin, kavijar…vino i rakiju, dobili smo informacije o funkcionisanju trgovine Fonda.

“Kada mlađ stigne u kontejnerima s morskom vodom potrebno je odmah ih prebaciti na specijalnu barku i prevesti do mreža. Taj dan je izuzetno stresan i za ribe i za nas radnike, ronioce, veterinara, biologinju iz fabrike u kojoj je riba kupljena…” Sve se radi ekološki, bez ikakve hemije. Morska voda je čista a temperature zadovoljavaju. Čistoća vode se ogleda u dolascima delfina. U blizini Pirana trenutno postoji njihova kolonija, procena je da ih ima oko 140, što znači da je voda ekološki čista. Hrana je takođe jedna od važnih ekoloških stavki. “Mi za prehranu brancina ne koristimo hormone već kupujemo 40% ribe iz Atlantika koje mešamo s 47% ribljeg ulja s dodatkom Omege i vezivnim sredstvom od soje, pšenice…Naš brancin ima 15 puta manje živog srebra od riba u Atlantiku.” Otplovili smo barkom do uzgajališta, nagledali se sitnih i krupnih brancina i čuli da je Fonda 2012.godine dobila važnu evropsku turističku nagradu za najbolji turistički ekološki i sportski program(ovde se može iznajmiti kajak i obići uzgajalište, piranske solane a dolaze i đaci i student iz austrijskih škola I s fakulteta). Trgovina Fonda posluje s nekoliko restorana u Beogradu kao što su Madera i Klub književnika i uzgaijvači Fonda bili bi zadovoljni da se posao još više proširi. Šta više reći: brancin iz uzgajališta Fonda prva je riba koja je ušla u jedan restoran Mišelin! www.fonda.si

PIRAN

03.09.2018.




Legenda kaže da se nekad davno jedan Venecijanac zaljubio u mladui i lepu devojku iz Pirana. Piranci su želeli da se ona uda za njihovog gradonačelnika, bogatog i starog. Neprestano su joj govorili da ne treba da se uda za stranca. Međutim, da bi im pokazao da je ozbiljan i dokazao svoju ljubav Venecijanac reče: “Napraviću ti najlepšu kuću na trgu tako da možeš da me vidiš kad dolazim brodom u Piran”. Rečeno- učinjeno.

Na zgradu je postavio figuru lava koji drži otvorenu knjigu na kojoj piše na starom venecijanskom jeziku “Lassa pur dir” – “Pusti ih da pričaju”. Od tada do danas ova kuća s bež fasadom nazvana “Venecijanka”, jedan je od bisera na glavnom trgu Pirana. Kako ćete je prepoznati? Pitajte nekog lokalca jer se boja njene fasade pretopila u okolne zgrade što je naljutilo Pirance: od 1450. godine bila venecijansko crevene boje- simbol Pirana. Osim što su se ljutili, Piranci su bili i diplomate. Kada ih je okupirala Venecija( upravljali su ovim delom morske obale od 1300. do 1800.godine), Piranci su izjavili da ne žele da ratuju. Rekli su: “Davaćemo vam so, ali ćemo uzimati taksu od 1/7!” Ovaj gradić sa 6 500 stanovnika imao je jednu od najburnijih istorija u ovom delu severnog Jadrana. Vekovima se trgovalo solju umesto novcem. Zato su komšije pokušavale da se ustoliče u Piranu: Venecija, Austrogugarska, Napoleon, Italija i Jugoslavija. Ipak, zapisano je da je devet godina bio ničija zemlja! Tlo trga Tartini je konkavno: ukoliko naiđe bura i preplavi ga voda- lako ode. Na sredini se nalazi statua muzičara Đuzepea Tartinija kome Piran ove godine slavi sto godina od rođenja. Preporučujem vam vodiča kada ste u poseti Piranu jer iako mali, pun je kuća sa zanimljivom istorijom(kuća u kojoj je Tartini rođen), crkava među kojima i Sv.Juraja(Đorđa), Opštinska palata u čijem se enterijeru nalazi delo slavnog Piraneza, slikara Domenika Tintoreta. Lepo je prisustvovati proslavi dana patrona Pirana Svetog Juraja 22. I 23.aprila i prošetati se u krug oko starog grada, sesti i popiti osvežavajuće piće ili pojesti sladoled u jednom od mnogobrojnih kafanica na trgu ili rivi, opuštajući se u zalasku sunca koje svojim zlatnim zracima neprestano miluje Piran. www.piran.si

MEDLJAN- MESTO TURISTIČKE BUDUĆNOSTI

03.09.2018.



U brdima iznad Izole, na proplanku nazvanom Cetore, smestilo se turističko naselje Medljan. Do njega nas je dovela Marina Ogrin, turistički vodič za slovenačko primorje, vozeći motor ispred našeg autobusa. Prvo što smo ugledali bile su tradicionalne istarske kuće i konji u velikom padoku. Naša domaćica Marina objasnila je da je konjušnica samo deo ponude porodice Tatjane i Bruna Ogrin koja je davne 1989.godine kupila veliko imanje, započela posao s konjima i nastavila da se, sa ulaskom Slovenije u EU, širi te danas imaju i apartmane Ogrin u Portorožu.

Na imanju čuvaju sopstvena četiri konja dok im iz Austrije i Italije dolazi desetak na pansion. U okviru naselja održava se škola jahanja, seminari o konjima, radionice joge lica i akupunkture, čuvaju se dva magarenca koja su, uz subvencije iz EU, morali da prime, i najzad, neguje se super- prehrambena radionica. Imali smo priliku da isprobamo ovu zadnju radionicu: čorba bobići koja se pravi sa šargarepom, krompirom, pasuljem, belim i crnim lukom, začinima I maslinovim uljem. Svaki sastojak se kuva odvojeno. Uživali smo u dimljenim rebrima sa šargarepom, prazilukom, klekom, timijanom i majoranaom, maslinovim uljem i crvenim vinom, sve to preliveno supom od kostiju. Zatim su Marina i njeni sin i kćer doneli bakreni kotlić i u njemu gulaš od domaće kokoške, s paradajzom, bazilikom i belim vinom. Najzad, uživali so u palačinkama pripremljenim s vinom refošk! Nepotrebno je reći da ćete, ukoliko se odlučite da zađete u ovaj predeo, uživati u prijatnoj atmosferu porodice Ogrin i njihovoj gastronomiji. www.medljan.net

ISTARSKA KUHINJA

03.09.2018.




Istarska narodna kuhinja nudi povrće, ribu i, naravno, domaće devičansko maslinovo ulje, ponekad staro stotinu godina. Budući da je skoro sve organsko, s pravom nosi naziv ekološka kuhinja. Kada se tome doda čista piranska so prepuna joda i svakako vino, najpoznatije Refošk i Malvazia, onda je obed lak, probran i veoma ukusan. Kraška jela se kuvaju polako a recepti prelaze iz generacije u generaciju. Tajna dobre hrane leži u odabranim domaćim sastojcima koji rastu u baštama lokalaca.

Slovenačka, germanska i romanska kuhinja se ovde vekovima prepliću. Sezonska je, obogaćena začinima, divljim biljkama i plodovima. ŠPACAPANOVA KUĆA Verovatno najkavlitetniji i najposećeniji restoran u Španjelu i okolini “Špacapanova kuća” nosi porodično ime. Vodi ga mlađani Ago koji je završio škole za kuvara i konobara. U restoranu muzika iz šezdesetih godina, gramofon sa slavnim vinilom 33.(“Moj otac ima stare ploče iz tog vremena”). Restoran se nalazi u staroj porodičnoj seoskoj gostionici i živi od 1975.godine. Kuhinja je zasnovana na prvoklasnim kraškim sastojcima koje domaćin proizvodi. Sve se radi u skladu sa ekološkim sistemom. U podzemnim prostorijama se nalazi sušionica za pršutu, salame(gaje autohtonu vrstu svinja, a budući da je otac lovac na trpezi se nađe i pršuta od divlje svinje) kao i prostorije za preradu vina i alkoholnih pića i vinski podrum. U ogromnim flašama vidi se maceracija kleke, jagoda, oraha, lipe i smokve s raznim travama. U restoranu se jede hleb bez kvasca koji spremaju dan ranije.Vina su bez sulfata jer “u vino stavljamo samo ono što nam je priroda dala”. Ago je istraživač i želi da u njegovom restoranu uvek ima novu vrstu vina. ”Ja ne gledam na boju vina već radim onako kako su radili naši dedovi. I ne samo vino, na taj način pravim i pršutu i sireve.” Kod Agoa se pije vitovska grganja, autohtona sorta vina s Krasa a ruča ili večera sa uživanjem puna tri sata. Dobiti sto u restoranu “Špacapan” prestižna je stvar budući da je poznat ne samo u Sloveniji već i u okolnim zemljama. info@spacapan.si

BUČEVO DOMAĆINSTVO

03.09.2018.



Na samo nekoliko kilomera od mora, u brdima Ivanji Grada dočekali su nas Tanja i Branko Aranđelović, bračni par koji je nekada živeo u Venecueli. Tanja, filolog i Branko arhitekta(koji je davne 1965.godine radio na Avalskom tornju) dočekali su nas u svojoj kući Bučevo(tikva) s njihovom rakijom i likerima…Penzionerske dane od 2008.godine koriste da bdiju nad 20 000 grmova lavande, sertifikovanu kozmetičku liniju “Krasna” i ekološke deterdžente.

Pre nego što su se upustili u posao s lavandom, za koji Tanja tvrdi da nije komplikovan, obišli su Provansu u Francuskoj.” Ni kod njih pre 100 godina lavanda nije bila korišćena osim kao biljka koja sprečava da raste korov.” Danas na Krasu imaju pet njiva na kojima sade razne vrste lavande, prerađuju ih u jednom uglu dvorišta na starinski način uz pomoć kotla u kome je destiluju a koji liči na poveću inkvizitorsku spravu. U velikom dvorištu, pored stare kuće(400 godina) koja je poseban kuriozitet u Krasu i koju je obnovio Branko Aranđelović posle mnogo vremena provedenog u proučavanju kraškog prostora i njegovih arhitektonskih karakteristika, nalazi se i prodajni prostor: prodavnica Ekotera sa eteričnim uljima, kremama za masaže, solju za kupanje, balzamima - sve od lavande… Ako želite da uživate u beskrajnom mirisu lavande preporučujem da 30.juna i 01.jula ove godine posetite Festival lavande na koji obično dođe I po 3 do 5 hiljada ljudi. www.ekotera.si

BREND CURRICULUM VITAE

03.09.2018.


Iako je Slovenija po površini mala zemlja, važan je podatak da danas u njoj postoji preko 40.000 malih srednjih i velikih vinarija u kojima se godišnje proizvede preko million hektolitara većinom belog vina u tri vinske regije, Podravini, Posavini i Primorju. Slovenačka vina se dele u tri grupe; stona, vina sa geografskim poreklom i vrhunska vina koja su zastupljena u izuzetno visokom procentu i veoma su cenjena.

Na šest sati automobilom od Beograda i 87 kilometara od Ljubljane smestila se vinarija porodice Colje u mestu Komen. Brdovit predeo prepun vinograda, čempresa, maslina, po neka palma; ovaj deo je najpoznatiji i najjači po vinima u Sloveniji tako da, ako ste ljubitelj vina ili želite da ga upoznate, ovo je vaša Meka. Osnovni vinski proizvod u Slovenji je "teran", koji se pravi od grožđa sorte refošk čija se vinova loza u porodici Colje podiže na 5 hektara. Matej Colje, inače arhitekta i dizajner, 2009.godine ušao je sa ocem u posao s vinima. Za njega kažu da je “u duši vinar u srcu dizajner”. Ispričao je kako je punih pet godina samo učio o grožđu. Od 2014. kada je vinarija prodavala šest, danas je na tržištu 22 ooo flaša. U ambijentu podruma super moderne arhitekture probali smo vina teran, malvaziju, vitovsku grganju, merlot, cabernet sauvignon...ali i sjajnu rakiju koja podseća na konjak. Zanimljiv je podatak da je vino Colje jedno od najjevtinijih u Sloveniji. Nisu mu odoleli ni Italijani ni Amerikanci iz Njujorka gde se ova vina prodaju. Naš moto je,” kaže Matej, “ curriculum vitae naše prirode” matejcolja@gmail.com

DOMAĆINSTVO FABIJANI

03.09.2018.



Najveći ponos Štanjela jeste vila Fabiani za koju je vezana istorija jednog čoveka: Masimo Maks Fabijani, arhitekta, urbanista i gradonačelnik Štanjela. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Dunaju, kako i danas stanovnici Krasa zovu Beč. Najlepše građevinsko domaćinstvo je skupina kuća Fabijani koju je Maks projektovao za svog nećaka, dr Ferarija. Sastoji se od 13 kuća od kojih su danas samo dve u funkciji.

Među njima je i najstarija i najveća –vila Fabijani. Njeni vlasnici danas su porodica Malgaj, Blanka, arhitekta i Andrej, jedan od najpoznatijih prodavaca automobila u Sloveniji, koji su 2012.godine kupili imanje i danas upravljaju „Domaćinstvom Fabijani“. Opsežnim renoviranjem upravljala je sâma Blanka. Sedimo ispred kuće, ispod masline za koju se veruje da je stara oko 600 godina: „U posed smo dobili 13 kuća, što manjih što većih, vrt, fontanu, vinograd, šetalište. Mnogi bi srušili ove stare kuće i podigli modernije ali smo nas dvoje rešili da imanju damo novu priču. Moj muž je kolekcioanr old timera, ima ih oko dvadesetak. Kada je bio u Hamburgu, gde je kupio auto iz 1965.godidne, video je kako su automobili te vrste smešteni u štali jednog imanja. Tražili smo nešto slično oko Ljubljane gde živimo ali nismo mogli da nađemo. Jednog dana pošla sam na Dan kosidbe u Krašu. Tada smo otkrili ovaj kraj dobili smoo moćnu viziju kako možemo ponovo da obnovimo imanje, da postanemo kulturna i turistička destinacija. Želimo da napravimo od ove kuće toskansku vilu sa svim šarmom nekadašnjeg vremena ali sa svim savremenim tehničkim i dizajnerskim pogodnostima.“ Zasta, glavna kuća već odiše elegancijom u belom i pokojim dobro odabranim starinskim nameštajem. Soba s kupailom ima, za sad, osam, ali Blanka predviđa još nekolicinu. „Ne želim da ovo bude hotel, već samo prenoćište. Ukoliko ima više gostiju njih smeštamo u obližnjem hotelu. Ovde dolaze slikarske kolonije i upravo se dogovaram sa srpskim slikarima da dođu kod nas.“ Pred bračnim parom je još 20 000 kvadrata prostora za preuređenje i obnovu: „Počeli smo s glavnom kućom koja je zaštićena kao spomenik od kulturnog značaja, muzejom starih automobila(koji je smešten u staroj konjušnici) i umetničkom galerijom. Pripremamo vinsku kuću koju zovemo „muška“, zatim oranžeriju i školu. Takođe organizujemo venčanja, samo njih deset na godinu, čime se bavi naša kćer Katarina koja je za svoj rad već dobila nagrade!“ Veliki rad i veliki entuzijazam već sada je od vile Fabijani napravio jedinstveno mesto koje prosto mami da ga posetite. www.facebook.com/zavodFabiani

Slovenija

09.07.2018.



KRAS - SLOVENAČKA TOSKANA Na poziv Turističke organizacije Slovenije, u cilju promocije istarskih seoskih turističkih destinacija i slovenačkog primorja koji ukazuju na vrednost prirodne i kulturne baštine, grupa novinara iz Srbije posetila je aprila meseca zapadnu Sloveniju i slovenačko primorje. Vreme lepo za turističko šetanje, razgledanje, istraživanje. Slovenačka Istra je smeštena između Kraškog polja i Jadranskog mora.

Pominje se još u vreme Rimskog cartsva i dublje u istoriju koja se može naći u bajkovitim kaldrmisanim ulicama, trgovima, crkvama i kućama Štanjela, Kopra, Pirana, Portoroža i Izole. Kraški potez je brdovit predeo s rekama, jezerima, vinogradima u nedogled, listopadnim drvećem, poljima lavande, farmama konja, mirisom Sredozemnog mora, uglavnom blagom klimom i mekim svetlucavim bojama. Pravi toskanski pejsaž. Slovenija je oduvek bila vrlo uređena zemlja koja je ostalom regionu pokazivala da uporan rad donosi velike rezultate. Danas, kao deo Evropske zajednice i uz njenu pomoć, njeni žitelji pokazuju kako se od najmanjih stvari i količina koje poseduju, bilo da je u pitanju zemlja, maslina, grožđe, lavanda, životinje...može iznedriti kvalitetan proizvod koji zadovoljava i najzahtevnije etičare, gastronome i epikurejce. Štanjel Naš obilazak Kraša i primorja započeo je u sednjovekovnom Štanjelu, jednom od najstarijih gradova u ovom kraju. Ime je izvedeno iz imena zaštitnika grada, Svetog Danijela. Kao saobraćajno čvorište bio je važan već u srednjem veku i sa svojom tvrđavom bio zaštita od turskih invazija. Odmah u oči upada zanimljiva impozantna gotska rimokatolička crkva Svetog Danijela sagrađena u XV veku. Kuće imaju male prozore, uske portale, čak su i kameni krovni oluci ukrašeni kamenim detaljima koji su sakupljali kišnicu, tako neophodnu Krasu. Posetili smo rimsku „Krašku kuću“ iz XIV veka u kojoj se nalaze etnološke kolekcije, kao i privatne prostore na spratu koje su koristili tadašnji stanari. Mnogo zanimljivosti na tako malom prostoru! www.stanjel.eu BISTRO-RAPSODIJA PRŠUTA Na glavnom trgu, u okviru zamka Štanjel, nalazi se restoran „Bistro“ s fantastičnim pogledom na okolinu s vinogradima, koji vode Fazila i Simo Komel. Imali smo priliku da slušamo o njihovom radu i probamo njihove pršute. Bračni par poseduje pršutarne tako da je na njihovom meniju rapsodija pršuta odležalih 36 i 9 meseci a salama četiri meseca; probali smo njoke, sos i tiramisu od divljih špargli, sve to začinjeno kravljim sirom “jamarom” Zidarić koji tri meseca leži u jami na 60 metara dubine; zatim sir “Tolminc”, čemaževu supu(sremuš), uz obavezna vina iz kraja u kome se nalazi Red Vinskih Viteza. www.stanjel.eu/gostoljubje/kulinarika/2016091017565745

Astrologija

09.07.2018.




Iz knjige Psihološka astrologija EZOTERIJA, Beograd Četiri elementa i psihološki tokovi VATRA I INTUICIJA (II deo) ZLATAN MOMAK Intuitivni tip obeležen je izvesnim stavom isčekivanja i ima pogled na svet koji je naivan i bez predrasuda. Otkrivanje mogućnosti i prilika može čak da mu postane fatalna opsesija. To što pokušava da iskoristi sve mogućnosti koje mu se pružaju, uglavnom je motivisano činjenicom da razmatranje mogućnosti pruža najveće zadovoljstvo njegovom duhu koji stalno nešto isčekuje. Sve se odmerava, a nove mogućnosti se traže svuda i u svakoj situaciji. Grabi sve što može da mu pruži zadovoljstvo, ali čim posluži svrsi, baca ga preko ograde kao balast. Intuitivni tip nećete naći tamo gde je sve uklopljeno i uobičajeno, već tamo gde nove mogućnosti čekaju da ih otkrije.

Ljudi u njegovoj okolini igraju podređenu ulogu u svesnom životu intuitivnog tipa. Često ga smatraju bezosećajnim usamljenikom. U stvari, on je zlatan momak sa moralnim vrednostima, ali ga ne vode ni glava ni srce. Njegova moralnost zasnovana je na poverenju u njegova sopstvena nadahnuća i voljno potčinjavanje njihovoj moći. Može da se žrtvuje trenutnoj mogućnosti; intuitivna osoba radije boravi u svetu koji se nalazi iza ili iznad materijalne forme. To ga ponekad vodi proročkoim i dubokim uvidima u događaje uopšte. Međutim, ovaj tip retko vidi vezu između ovih uvida i sebe, što je obično prouzrokovano nedostatkom racionalne misli. Kao što je Karl Jung rekao: Primetna ravnodušnost ekstravertnog intuitivnog tipa prema spoljnim stvarima jednaka je onoj koju introvertni tip pokazuje prema unutrašnjem. Kao što je ekstravertni intuitivni tip u stalnoj potrazi za novim mogućnostima i koristi ih ne brinući se za svoju sopstvenu ili ugodnost drugih, ne obraća pažnju na ljudske obzire i ruši nešto što je tek izgrađeno u svojoj večnoj potrazi za promenom, tako i introvertni tip juri od jedne predstave do druge, tražeći sve mogućnosti u materici nesvesnog, a da ne vidi vezu između mentalnih fenomena i sebe. Kod introvertnih ljudi vidimo, kao nesvesne reakcije, ogromnu i neodoljivu glad za jakim čulnim utiscima i/ili preuveličanu i posesivnu vezanost za najneverovatnije objekte. Jedino čvrsta stvarnost može da pomogne intuitivnoj osobi i iracionalnim ljudima uopšte, da izađe iz stanja inertnosti prouzrokovanog njenim unutrašnjim zadovoljstvom. Ovo se posebno odnosi na introvertne kod kojih je «vatra» usmerena na unutra. -nastaviće se-

PIVCE: Sa ili bez pene?

26.06.2018.




Kao deo vekovne, mačističke tradicije, pivo je poslednja želja osuđenika na električnu stolicu i prva pomisao osobe pronađene u pustinji Gobi. U devedesetim godinama ovog veka, mladi i žene uvode ga na svetsku gastronomsku scenu, pod uslovom da je light – sa smanjenim procentom alkohola. Postoje dve vrste pivofila: oni koji ga piju sa penom i, oni koji ga konzumiraju bez čvrstog, belog okovratnika koji podseća na dobro ulupano belance.

Iako je pivo (napitak od ječma i hmelja sa malo alkohola) bilo omiljeno osveženje egipatskih faraona, prva postojbina mu je severna Evropa. Na top listi pivoholičara prednjače Nemci (148 l po glavi), posebno Bavarci (210 l) i Česi (131 l). Ostali narodi, iako je spravljanje tog omiljenog, domaćeg napitka svugde – od Irske do Afrike – deo ritualne, lokalne tradicije, otkrili su ga ponovo pojavom parne mašine, električnog motora i frižidera. A tek su ga dve-tri poslednje decenije vratile, opet, na svetsku, gastromodnu scenu. Na velika vrata. “Mi manka tanto la Peroni” – glasila je kultna, italijanska, propagandna krilatica koja je sadržavala obe ideje na kojima oduvek počiva reklamiranje piva: ono je prijatelj usamljenog muškarca jer podseća ga na ženu, kojoj on, ostrašćeni solodrinker, ipak pretpostavlje kriglu. O tome svedoči i oglas koji je potpisao lično Žan Lik Godar, u kome zavodljivi macan, beše to Žan Klod Brijali, ispada daleko mudriji od Buridanovog magarca jer, između dve ponuđene lepotice – blondirane i brinete – bira “Blugen Brau”. Anglosaksonsko Ale, češko Pils, japansko Sake, ruski Kvas... do te mere su deo grube, mužjačke tradicije koja bazdi na pivčugu da to postaje autoerotično. Pivo je poslednja želja osuđenika na električnu stolicu (prema oglasu američke marke “Steinlager”) i prva pomisao pustolova pronađenog u pustinji (“Solvi Stubing”). Ispijanje piva u pabu najomiljeniji je sport većine zrelih, ostrvskih muškaraca sa one strane La Manša. Ali, nove kategorije konzumenata, žene i mladi, traže danas samo light pivo, sa manjim procentom alkohola. Piju ga direktno iz flaše. Bezalkoholno pivo, koje steče brzu popularnost na zapadu, sa maksimumom od 0,5 odsto alkohola, kreirano je, prvobitno, za muslimansko, alkohol-free tržište. Na trezvenjačke zahteve potrošača, salutista, Hajneken odgovara delikatnim, uniseks napitkom. “Monaco de Panach”, mešavina piva i limunade začinjenom karanfilićem koji mu daje transparentnu, crvenu boju nara. U malim flašama, sa jarkom etiketom, ova bevanda se vraća tamo odakle je i potekla: u rafinirane, pariske kafee. Sofisticirani, belgijski proizvođač nudi “Framboise”, pivo ublaženo sokom od svežih jagoda, koje se ne služi u kriglama nego u – šampanjskim čašama. Mnogi zaista vole pivo, ali ga relativno slabo poznaju. Ima više razlike između danskog “Karsberg” londe (6,5) i “33” Export (jedan od najlakših na tržištu sa 4,4 i svega 400 kalorija po litru), nego između bordoa i božolea. Zato nije uopšte uputno naručiti samo kriglu piva. Pa ako ste slučajni turista u Nemačkoj, u Dortmundu ćete obavezno tražiti “Dort”, u Diseldorfu “Dussel”, u bavarskom Monaku “Munchner” ili “Weisabier”... Na otmenim prijemima na Menhetnu, radićete isto što i devojke u letnjim haljinama koje sa švedskih poslužavnika biraju pivo, po ugledu na top modele koje ga redovno konzumiraju “jer je zdravo”, puno minerala i vitamina, izvrsno za varenje, diuretik, a zbog kvasca koji sadrži izvanredno deluje na kožu i na kosu. Sa jedva nešto više od 400 kalorija po litru, daleko je dijetalnije od vina (700 kalorija po litru). Znači: čik je, ima stila, seksipilno je. Piva spontane fermentacije, koje se nekada svugde proizvodilo, gde dejstvo bakterijske flore samo dovodi do vrenja, i piva visoke fermentacije (dodaju mu se kvasci iz porodice Suceharomyces cerevisise koje karakteriše fermentacija na temperaturama od 15-20 stepeni) slična su tečnom hlebu. Ako se ne posluže odmah, neukusna su, kao bajat hleb. Piva niske fermentacije su sva ona koja su danas afirmisana na tržištu. Ona čine 95 procenata od milijarde i dve stotine miliona hektolitara proizvedenih u svetu, na svih pet kontinenata. Po boji se dele na svetla, ćilibar srvenkasta i tamna. Po jačini, na laka (5-11), normalna (11-13) specijalna (iznad 13) i vrlo jaka (iznad 15). Prvo pivo niske fermentacije koje je imalo masovnu potrošnju bilo je češko, plzensko – “Pils”, “Pilsner”. Kreirao ga je 1839. godine Bavarac Jozef Grol, prema nemačkom receptu koji je, uz najbolji češki ječam, kvalitetni hmelj i zateka prevazišao germanski original. To svetlo pivo,

Opustite se na havajski način

26.06.2018.


Masaža „lomi-lomi“ omogućava opuštanje blokiranih delova tela i lečenje na mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou Drevne masaže koje su izvodili polinezijski vračevi zasnovane su na havajskoj filozofiji (huna) prema kojoj sve što postoji treba da bude u ravnoteži. Jedna od takvih metoda je i masaža „lomi-lomi“, popularno nazvana „ruke koje vole“ jer je važno da ruke terapeuta rade sa puno emocija.

Ovaj način masiranja opušta i fizičku i duhovnu stranu bića, oslobađajući ga od starih verovanja koja su smeštena u ćelijama tela. Havajski narodi, koji su osmislili ovu masažu, veruju da jedna ideja ili verovanje može da blokira energiju do pucanja mišića. „Lomi lomi“ omogućava opuštanje blokiranih delova tela i lečenje na mentalnom, emotivnom i duhovnom nivou – objašnjava terapeut Peđa Filipović iz masaž kluba „Professional“ (Karađorđeva 49). Masaža „ruke koje vole“ počinje smirenim odnosom između terapeuta i klijenta. Ruke terapeuta osluškuju biće i prave pokrete slične talasima koji se kreću kroz vodu. One oslobađaju vrat i glavu, a zatim lagano prelaze na levu stranu leđa. - Jedinstvenost ove masaže je da se prvo radi jedna a zatim druga strana tela. Pravilo je da se prvo oslobađa energija leve a zatim desne strane. U tome terapeutu pomaže i delovanja posebnog ulja „pikejk“ koje je sastavljeno od nekoliko biljaka sa Havaja – kaže terapeut Peđa Filipović. Blagotvorno delovanje ove mešavine biljaka u skladu je sa shvatanjem da je „lomi-lomi“ veza između srca, ruku i duše sa izvorom života. - Posle opuštanja lopatice, zgloba ramena i kičme, terapeut prelazi na istezanje ruke i stimulaciju refleksnih zona šaka koje su smeštene na ruci. Zatim sledi rasterećenje sedalnog dela i zgloba kuka koje terapeut radi preko peškira i na taj način postepeno prelazi na donji deo tela. - Kod masaže nogu važan segment je glancanje stopala koje prelazi u stimulaciji tačaka na peti i jastučića na koje se oslanja težina tela prilikom kretanja – kaže terapeut kluba „Professional“, i dodaje da, prema huna filozofiji, do blokade energije dolazi u zglobovima, tako da je njihovo opuštanje i istezanje poseban deo „lomi-lomi“ masaže. Posle njega se zatvara krug jer je svaki deo tela doveden u ravnotežu. Uživanje u osećaju harmonije najlepše je uz mešavinu zelenog čaja sa sedam vrsta citrusa, koji preporučuju u masaž klubu „Professional“.

O nama

O NAMA

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Info panel
KONTAKTIRAJTE NAS

Radno vreme : 08-16h
Telefon : 011 36 10 163
Telefon : 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331
Email : office@drenik.net

Podaci o
preduzecu
DRENIK DOO

Adresa: Deligradska 19
PIB: 100269909
Matični broj: 07479239
Šifra delatnosti: 6110
Tekući račun: 205-1076-61

Istorijat

DrenikNet je osnovan 01.06.1998 godine u Beogradu, sposoban da korisnicima pruži kvalitan, pouzdan i dostupan dail up 24h 365 dana u godini.

CENOVNIK

Osnovni cenovnik

Cena din/ sat

  • do 5 sati - 30 din
  • od 5 do 9 - 26 din
  • od 10 do 19 - 24 din
  • od 20 do 49 - 22 din
  • od 50 ... - 20 din

Business paketi

Cena din/ paketu

  • Business paket - 50 sati = 1.200 din
  • Business Basic paket - 200 sati = 3.600 din
  • Business Pro paket - 400 sati = 6.000 din
  •  
  •  

kontakt

KONTAKT

Deligratska 19,
11010 Beograd
office@drenik.net
Telefon: 011 36 10 163
Telefon: 011 36 10 121
Fax : 011 36 10 331

download

Anketa

ANKETA

Da li ste nervozni?

Da
Ne
Ponekad

Komentari

snezana - 2016-09-17 12:15:02

solidan

snezana - 2016-09-17 12:14:36

Ako ste raspolozeni da radite posao buducnosti onda je to ovaj posao koji se svodi na reklamu proizvoda, za stranu firmu, koja dugi niz godina postoji i trazi ljude koji ce ozbiljno raditi ovaj posao. Firma nudi besplatne alate i obuku za rad. Imamo 5 nacina zarade, a glavni nacin koji bi trebalo svako da prodje je izgradnja tima. Pre registracije mi posaljite zahtev na FB, koji cete napraviti i koristiti samo za posao. Ako ste zainteresovani REGISTRUJTE SE OVDE BESPLATNO:https://kreativno-talenat.blogspot.rs

nikola - 2016-03-22 08:22:59

Zasto?

ana - 2016-03-21 16:20:34

Nervozni smo!

JA - 2013-02-27 13:00:11

VEOMA

ejimaejima@yahoo.com - 2012-05-04 13:57:36

ejimaejima@yahoo.com

zoran - 2011-08-01 09:41:22

lopov do lopova, budala do budale, rupe na putevima, mala plata

goran - 2009-06-08 12:44:31

nisam nervozan ali ova anketa me pravi nervoznim,stoji ovde vec tri meseca ja stvarno mislim da je vreme da se stavi neka nova

toza - 2009-05-24 16:52:38

A ko u danasnje vreme, u zemlji nedodjiji, moze da bude nasmejan,srecan?

sanin boskovic - 2009-03-17 11:52:54

extra

GOCA - 2008-12-04 13:25:39

PA NARAVNO DA CHEMO BITI NERWOZNI...KAD IMAMO TAKO...

Milica - 2008-11-14 21:36:16

KAKO I NE BI BILI NERVOZNI KADA NAM JE DRZAVA NEPRIJATELJ BR. 1 U SVAKOM SMISLU...

zoran - 2008-11-01 08:53:10

predugo stoji isto pitanje pa se stice utisak da vise nemate korisnike da vam odgovore na neko drugo pitanje?!!!

gumeni - 2008-09-09 15:03:02

pa kad su swi ludi, moram da se nerviram lol

Sladjana - 2008-07-15 02:33:58

()

Marko - 2008-06-07 00:24:20

Administratoru sajta ili odgovornim za ovaj sajt, za Boga miloga promenite više pitanje i temu ankete.Više od dva meseca vam je ista.

irensita - 2008-03-04 21:21:27

()

stojan - 2008-02-26 18:36:12

anketa ko anketa

Marijana - 2008-01-30 08:34:28

Da mi je znati bar jos jedan narod koji zivi ovakvim zivotom dve decenije vec a da ljudi nisu nervozni... postali smo bolesna nacija!!! Uzas!!!

refik - 2008-01-28 02:21:49

sasvim razumljivo

ana - 2008-01-12 23:37:58

Ja nikada nisam nervozna

Angelina - 2008-01-01 09:24:47

Nervoza moze da se kontrolise i savlada. Vezbajte taj ci ili jogu, promenite svoju filozofiju zivota i onda ce vam se karakter i narav promeniti a samim tim i vas zivot. Bicete mirniji i spokojniji. Ako nista drugo ima jedan fantastican ruski recept da se oslobodite nervoze za nedelju dana. Sipajte sebi kofu hladne vode na glavu i bicete u nirvani... Angelina

Jovana - 2007-12-17 20:28:36

Ponekad sam nervozna,ne tako često!

Nisam Nervozan - 2007-12-11 00:53:42

Ma nosite se svi, bre, u...

arsla - 2007-12-09 20:27:53

svi su nervozni... da nije to posledica bombardovanja,pa su isprobali neku supstancu na nama..mislite o tome...

dijana mikovic - 2007-11-09 10:47:48

Anketa najvise govori o nasem mentalitetu

BOJAN - 2007-11-06 14:05:34

()

fajche - 2007-11-02 00:05:26

()

zoran - 2007-10-26 17:18:25

ne da sam nervozan,nego derem

Jaa - 2007-10-12 16:19:29

Ko li je ovaj sa IP 57 kad je tako nerzovan ..

Brus Vilis - 2007-10-10 12:08:56

Veoma sam nervozan

DR. RoGi - 2007-10-09 14:19:22

Moyda ponekad ali ne bas toliko cesto

Borko - 2007-09-22 14:32:20

Cemu nervoza,nista ne resava,a puno steti,prema tome samo opusteno!

ja - 2007-08-30 10:27:05

Da